Прочитај ми чланакМихајло Миловановић из Михајловца код Смедерева, ученик четврте године средње школе бави се једним помало необичним послом. За разлику од већине данашње омладине која све више тежи урбанијем стилу живота и која једва чека да осети чари и предности града током студија, Михајло за себе планира нешто сасвим друго.
У протекле три године адаптирао је стару породичну кућу и како каже, неће отићи из села иако планира да упише Правни факултет. Стара кућа, на самом рубу села, датира из прошлог века и била је готово урушена, али Михајло је спасио од зуба времена.
„Она је мој кутак генерално, ја у њој проводим пролеће, лето, јесен и један добар део зиме, уживам у њој“, каже Михаило. „Због тога сам се трудио, али бих волео да и други људи виде ово, поготово неки који нису одавде.”
Кућа има три собе које су препуне аутентичних предмета коришћених у времену за нама. Од ћилима, срџада, бокала за воду, синије, хоклице до рамова са сликама његових предака. Кућа сада мирише на босиљак док не сазру дуње.
„То је наша теорија, наша сељачка теорија, да једна генерација ствара и мучи се, друга чува, а трећа уништи и онда све тако Јово наново све поново иде”, подсећа. Ваљда сам ја та трећа генерација, која, тачније прва после треће која ће нешто да обнови, нешто да сачува“, каже Михаило.
Испред куће, под крошњом старе крушке, одмара са друштвом, ту у близини је и мала башта, а недавно су му стигла и драв за огрев. Иако планира да упише Правни факултет, своју стару кућу неће занемарити.
„Ја из села нећу, јер село волим, јер је село део мене и ја сам део села.“
Екипу је дочекао и испратио у народној ношњи која му је остала од прадеде чије име носи. Све што је урадио на обнови куће, урадио је да би сачувао традицију и историју своје породице и каже да је сваки предмет у кући и око куће за њега подсетник на његове претке.
