Прочитај ми чланакПозивам професоре Александра Палавестру, Радивоја Радића и Николу Самарџића на јавну дебату о три теме:
1. У Србији се развила прва европска, а можда и свјетска цивилизација.
На ову тему бих дебатирао са Палавестром, а могу се укључивати и друга двојица.
2. Није било досељавања Срба у 7. вијеку на Балкан.
На ову тему бих дебатирао са Радићем, а могу се укључити и друга двојица.
3. Србија није крива за крвави 20. вијек и ратове на Балкану.
На ову тему бих дебатирао са Самарџићем, а могу се укључивати и друга двојица.
Преносимо јавности Републике Србије и Републике Српске, ИНФОРМАЦИЈУ да група псеудонаучника (тзв. германоромантичара) са Филозофског факултета Универзитета у Београду, још увек (ни после три месеца) НИЈЕ СКУПИЛА ХРАБРОСТ, да изађе на ТВ дуел, младом хрватском теологу, Горану Шарићу (1984-), и тако јавно покуша да одбрани (кроз сучељавање аргумената) сопствене ставове о националној историји.
Горепоменути ТВ дуел, предвиђен је у форми »три на једног«.
На јавну академску расправу, од стране Горана Шарића (дипломца Католичког богословног факултета Свеучилишта у Загребу), позвани су следећи псеудонаучници:
– др Радивој Радић (1954-), историчар и редовни професор на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду;
– др Александар Предрага Палавестра (1956-), археолог и редовни професор на Одљењу за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду;
– др Никола Радована Самарџић (1961-), историчар и редовни професор на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Испод ове информације, налази се текст e-mail поруке (од августа месеца ове године), коју је Шарић упутио свој тројици прозваних професора, тј. самопрокламованих научних величина.
ДЕБАТА ПРОТИВ ПРОФЕСОРА СА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ
Како се професори још увијек нису одазвали позиву на дебату, сваком од њих сам послао mail.
Људи попут Радића или Палавестре читаву каријеру су изградили негирајући аутохтоност Срба на Балкану и најмањи проблем би им требао бити да своје ставове за које их грађани Србије добро плаћају обране пред тим истим грађанима.
Самарџић би имао прилику објаснити шта мисли кад каже да су Срби отпадници од цивилизираног свијета.
Искуство ме учи да догматици не воле дебате, јер је догма по природи не трпи преиспитивање.
Крајем прошле године сам добио позив на дебату против два хрватска професора повијести, иначе ноторних националиста.
Како хрватски повјесничари не заступају досељавање у 7. стољећу, то није била тема о којој су жељели расправљати, већ су рекли да је код мене спорно оно што говорим о 20. стољећу и хрватско-српским односима.
Дебату сам одмах прихватио, али се, ево већ 8 мјесеци професори нису појавили.
Ово је mail који сам упутио Александру Палавестри, Радивоју Радићу и Николи Самарџићу:
Позивам професоре Александра Палавестру, Радивоја Радића и Николу Самарџића на јавну дебату о три теме:
1. У Србији се развила прва европска, а можда и свјетска цивилизација.
На ову тему бих дебатирао са Палавестром, а могу се укључивати и друга двојица.
2. Није било досељавања Срба у 7. вијеку на Балкан.
На ову тему бих дебатирао са Радићем, а могу се укључити и друга двојица.
3. Србија није крива за крвави 20. вијек и ратове на Балкану.
На ову тему бих дебатирао са Самарџићем, а могу се укључивати и друга двојица.
Дебата би била јавна, пред публиком, а била би снимана и постављена на YouTube, да је могу погледати сви они који не буду могли присуствовати. Дебата би имала модератора. Избор модератора препуштам вама (ја предлажем Милоша Ковића, Немању Девића или Драгана Петровића). Прекидање суговорника није дозвољено.
За сваку тему оба говорника имају уводну ријеч, реплику и завршну ријеч.
Док један говори, други не смије прекидати.
То би трајало око 2 сата, а онда би још око сат времена оставили за питања публике. Онај говорник који добије питање из публике, тај одговара, други се не мјешају.
Не постоје разлози да одбијете дебату, осим ако сматрате да немате аргумената за оспоравање теза које ћу бранити.
Ако одбијате расправљати са пседонаучницима, подсјећам вас да сам завршио државни, загребачки Католички богословни факултет, гдје сам магистрирао, да сам студирао и на протестантском теолошком факултету и да имам докторат на приватном факултету.
Према томе, имам формално образовање.
Био сам сурадник у писању неколико књига, био сам рецезент неколико књига, писао сам чланке за бројне публикације, итд.
Ако одбијате расправљати са аутохтонистима (аутохтонисти су историчари и други научници, који тврде да су Срби на Балкану живјели и прије 7. вијека), подсјетићу вас да сте писали више књига против аутохтониозма, гдје сте на врло ненаучан начин писали о њима.
Радић је и име изградио изругујући се Деретићу и пишући књиге попут „Срби пре Адама и после“.
Осим тога, себе не сматрам аутохтонистом.
Ако одбијате расправу због недостатка времена, подсјетићу вас да имате времена за писање књига попут „Боља прошлост“ у којима се изругујете аутохтонистима, па онда можете одвојити мало времена за дебату која ће се одвијати пред српском јавности. Подсјећам вас да ти људи одвајају од својих уста за ваше плате.
Ако одбијате расправу ради новца, могу осигурати спонзоре који ће вам платити хонораре.
Ако одбијате расправу јер сматрате да нисам име вашег калибра, овдје прије свега нисам битан ни ја ни ви, него научна истина и српски народ (а и остали народи Балкана) који ће то гледати.
Подсјетићу вас да за разлику од вас чија предавања не посјећују ни ваши студенти, ако им нису услов за потпис у индексу, моја предавања су најпосјећенија на овим просторима.
Било да држим предавања у Хрватској, Босни, Црној Гори или Србији, сале су увијек пуне до посљедњег мјеста.
Такође, моје предавање „Срби у тајним архивама Ватикана“ је најмасовније предавање икад одржано на Машинском факултету, гдје се предавања одржавају на дневној бази.
То предавање је и најгледаније предавање на овим просторима свих времена, у првих 7 мјесеци од објављивања на интернету има око 330.000 прегледа.
И дебата са мном, ако пристанете, ће бити први и посљедни пут да говорите пред више од хиљаду људи.
Ако се неко од вас тројице не сматра спреман да ми се супротстави аргументима, нађите замјену, можете позвати другог колегу професора или асистента.
Од вас тројице, најважније ми је да пристане Радић, јер је он каријеру градио изругујући се идеји да смо овдје прије 7. вијека, па сад има прилику сучелити своје аргументе са неким ко тврди супротно.
Избор времена дебате препуштам вама, као и мјесто, али водите рачуна да сала мора имати капацитет бар хиљаду људи.
Ако се слажете, продукција која буде снимала дебату, објезбједиће салу.
Ваше одбијање схватићу као признавање пораза, јер лако је износити своје тезе пред студентима који се не смију успротивити, или пред новинарима, кад нема друге стране, која ће их оспоравати, али наше хипотезе су јаке само онолико колико могу издржати критике неистомишљеника.
Горан Шарић, независни истраживач, човјек који поставља питања
