Pročitaj mi članak

Samo u 1 državi u regionu mora da se radi više nego kod nas za jedan automobil

0

Posedovanje automobila trebalo bi da bude nešto što je uobičajeno, a ne luksuzno. Međutim, da bi zaradio za jedan polovan automobil, radnik u Srbiji, koji zarađuje prosečnu platu, trebalo bi da radi duže od godinu dana - i da za to odvaja i štedi celu platu. S druge strane, u okruženju do automobila stižu brže.

Како бисмо проверили колико је у пракси тешко приуштити аутомобил од плата које зарађују грађани Србије, израчунали смо колико је просечних српских плата потребно за куповину половног возила, с обзиром на то да ретко ко у нашој земљи заправо може да приушти ново.

Међутим, треба имати на уму да би ова рачуница значила да купац неће трошити ни динар плате на било шта друго, него ће све што заради штедети за аутомобил.

Ствари су, у пракси, ипак мало другачије, поготово када се у обзир узме чињеница да су цене свих неопходних намирница превисоке, те да и ако би потенцијални купац могао да одваја целу плату са стране јер, примера ради, живи са партнером, живот две особе од једне плате би се у Србији свео на пуко преживљавање.

Такође, проверили смо и колико треба да раде грађани Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине, Мађарске, Румуније, као и Словеније, како би купили аутомобил исте вредности.

У Србији се аутомобил “заради” за 14 месеци

Пре свега, просечна плата у Србији је у октобру била око 86.000 динара, односно приближно 730 евра, што је уједно и најсвежији податак о просечној заради. С друге стране, према подацима сајта Половни аутомобили, из септембра прошле године, просечна цена путничког аутомобила старости до 20 година износила је око 10.000 евра. То значи да грађанин Србије који ради за просечну плату, за овакав аутомобил би морао да ради 14 месеци. Дакле, ако би сваки динар своје плате одвајао и штедео за куповину половног аутомобила, требало би му дуже од годину дана.
У Црној Гори потребно месец дана мање, само у БиХ се за кола ради дуже

Када је реч о државама региона, почећемо са Црном Гором, у којој је просечна плата нешто већа него код нас, 800 евра. То значи да ће Црногорац, који све што заради одваја за аутомобил, возило од 10.000 евра моћи да приушти за 13 месеци месеци. То је месец дана брже у односу на Србију.

Када је реч о Хрватској, просечна плата износи скоро 1.200 евра, што значи да ће Хрват са овом зарадом који крене да штеди данас, аутомобил од 10.000 моћи да купи за девет месеци, а то је пет месеци брже у односу на нас.

Ако би комшија из БиХ хтео да купи аутомобил који кошта 10.000 евра, за то би му требало још више него нама – јер је просечна плата у Босни и Херцеговини 655 евра. Дакле, радник који у БиХ прима просечну плату, за ауто ове вредости требало би да ради око годину и четири месеца.

Потом, на ред долази Мађарска, у којој просечна плата износи око 1.010 евра, што значи да се за аутомобил новац сакупи за 10 месеци.

Нешто дуже од Мађара, мораће да ради Румун – са просечном платом од 944 евра, за кола од 10.000 мораће да ради, и само за то одваја новац, наредних 11 месеци, што је и даље мање времена у односу на Србију.

Што се тиче Бугарске, у којој просечна плата износи око 822 евра, за куповину аутомобила потребно је 13 месечних плата.

За крај, ту је Словенија у којој просечна плата износи 1.435 евра, па је јасно да од свих земаља које су нам близу, један просечан Словенац треба да ради најмање како би себи купио аутомобил до 10.000 евра. Наиме, он ће након седам месеци, моћи да купи половни ауто.

За јефтинији аутомобил радимо седам месеци

Ако бисмо узели драстично повољнији аутомобил, од 4.500 евра, то би изгледало овако: радник у Србији скупио би пун износ њега за седам месеци (заправо мало мање од тога, али свакако је потребно седам плата), у Црној Гори за пола године, а у Хрватској за четири месеца.

У БиХ је за овај аутомобил потребно скоро седам плата, у Мађарској четири и по (дакле плата мора да легне на рачун пет пута), а у Румунији пет, као и у Бугарској.

Најбрже за аутомобил заради радник у Словенији, и то за нешто мало више од три месеца.