Pročitaj mi članak
(Танјуг)
Први и други капетан посаде руског авиона „беријев бе – 200“ Григориј Кочкарјов и Владислав Подобни, који су ангажовани у Србији на гашењу пожара, кажу да наилазе на гостопримство какво се ретко може наћи у другим државама.
Први и други капетан посаде руског авиона “беријев бе – 200″ Григориј Кочкарјов и Владислав Подобни, који су ангажовани у Србији на гашењу пожара, кажу да наилазе на гостопримство какво се ретко може наћи у другим државама, које чини да тешке задатке лакше обављају
Кочкарјову је ово већ трећи боравак у Србији где је ангажован, на основу споразума влада две земље о раду српско-руског хуманитарног центра са седиштем у Нишу, на гашењу пожара и где ће са посадом, која је у режиму сталног дежурства на аеродорму “Константин Велики”, остати до 30. септембра ове године.
– Породици и пријатељима се хвалимо Србијом која нам се пуно допала и истичемо да су овдашњи људи посебна вредност, наводе чланови посаде руског “Беријева”.
– Летење је породична традиција. Моја деда је био пилот, мој отац је био пилот, ја сам пилот, а волео бих да и мој син сутра постане пилот”, са поносом каже Кочкарјов.
Он се присећа прошлогодишњег боравка у Србији и наводи да је било пуно великих пожара, да се радило од свитања до мрака.
Од доласка у Ниш ове године “беријев” је узлетео шест пута и гасио је пожар у рејонима Бора, Зајечара и Лесковца, а Кочкарјов упозорава да прошлогодишње искуство казује да је у другој половини августа било највише интервенција и највише посла.
На питање о изазовима с којима се суочавају у гашењу пожара и деловању у ванредним ситуацијама, први капетан напомиње да се “труде да максимално снизе ниво опасности”.
– Услови летења у планинским пределима су сложенији него у равничарским, јер у планинским имате разне ваздушне струје, код гашења пожара температура ваздуха је већа и ваздух је разређенији што отежава рад мотора”, наводи Кочкарјов.
“беријев бе-200″ може да понесе од осам до 12 тона воде у зависности где се пуни, да ли са реке или језера или на аеродрому, на пример. Када би летео док има горива и ако би воду узимао са реке или језера, у таквом једном циклусу, под условом да пожар није далеко од места пуњења водом, руска амфибијска летелица може да избаци 320 тона воде у сузбијању ватрене стихије.
Кочкарјов, који иза себе има 4.000 сати летења, напомиње да се авион на аеродрому пуни за 11 до 15 минута, а да захватање воде са водотока траје свега 18 секунди.
Други капетан посаде Подобни у разговору каже да је посади најтеже када види да се пожар примиче насељу.
Подобни, који је у ваздуху провео 8.000 сати и који је летео са “иљушином 76″, наводи да, уколико би сада уследила команда о полетању и уколико се посада налази на аеродрому, све би било спремно за 20 минута.
– Одмах би почело пуњење авиона водом и горивом, одмах би загревали моторе и за 20 минута бисмо полетели. Ако бисмо били у хотелу, полетели бисмо за један сат”, наводи Подобни за Тањуг.
Члановима посаде недостају породица и пријатељи. С њима је Сретен Димитријевић из Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије који се не одваја од руских пријатеља и који све чини да им боравак у Србији буде што пријатнији.
Уз дружење, како се може видети из неформалног разговора, “дела чине да се верује речима, а када су дела заједничка и корист је већа“.
