Марковић је истакао да је држава дужна да обезбеди независност, као и стабилно и довољно финансирање Јавног сервиса, без обзира на то на који се облик финансирања РТС одлуче извршна власт и њена скупштинска већина, који имају и највећу одговорност у том послу.

Нисам сигуран, а то је главна замерка и стручне јавности, шта ће се догодити ако се претплата, а у будућности такса, укине, па поново уведе. Колики ће бити постотак наплате, колики ће бити отпор и шта ће бити ако крену петиције грађана месец дана уочи поновног увођења претплате или таксе да се то не враћа, упитао је Марковић.

Он је оценио да ће бити јако тешко на делотворан начин вратити таксу или претплату за Јавни сервис, ако постојећа буде укинута.

С друге стране, јасно је да један део грађана нема пара да плаћа претплату и око тога нема никакве сумње. Значи, потребно је тако дефинисати таксу или претплату да сви они који не могу да плаћају буду ослобођени, објаснио је Марковић.

Везивање претплате за рачун за струју показало се као добро решење у многим земљама, али не и у Србији, што показује, како је навео Марковић, да власт није учинила довољно напора да се наплата изврши.

У многим земљама у којима је претплата или такса везана за рачун за струју, то се показало као добро решење, само се код нас показало као лоше. То значи да ни претходна власт није учинила довољно напора, рекао је Марковић и додао се ствара проблем ако немате читав систем за наплату.

Проблеми после прве године буџетског финансирања

Марковић је напоменуо да искуства других земаља које су прешле на финансирање јавних сервиса из буџета говоре да то у принципу прве године прође добро, а да се потом појаве проблеми.

Оно што смо сазнали од Европског савеза јавних емитера јесте да у многим земљама где се прешло на буџет, имате и чланице Европске уније (ЕУ) у којима се прешло на буџетско финансирање јавних сервиса, у принципу прве године то прође добро, а онда се друге године каже да је „много велики овај износ за јавни сервис, хајде да га смањимо“, рекао је Марковић и указао да се на тај начин већ после прве године ствара притисак.

Упитан о приходима РТС од оглашавања, Марковић је рекао да РТС има далеко стриктније прописе за оглашавање од других телевизија са националном фреквенцијом.

То је већ регулисано. Постоје две могућности, да се иде на укидање тога, али би, у том случају, и тај део морао да се надомести, што би био додатни буџетски притисак или притисак на грађане, тако да мислим да то није реално, сматра Марковић.

С друге стране, у овом тренутку, према његовим речима, у оквиру Европског удружења јавних емитера, постоји низ јавних сервиса који управо покушавају да повећају приход на основу повећања успешности маркетинга.

Марковић је, при томе, истакао да су се приходи од оглашавања показали као један од важних стубова очувања независности јавних сервиса.

 

Дугови због грешке

На питање о дуговима РТС и колико је на њих утицала слаба наплата претплате, Марковић је рекао да неке таксе које су законом биле предвиђене никада нису примењене, попут таксе на радио у колима.

Видите, када се оснива јавни сервис, он не може бити прости правни следбеник претходног јавног предузећа, што је овде случај, рекао је Марковић.

Он је објаснио да је, у правном смислу, Јавни сервис преузео сва потраживања и дуговања јавног предузећа.

То није у складу са начелима Европског савеза јавних сервиса и то су тада знали законодавци. Дакле, 2006. године је направљена велика грешка. Тада је морало да се почне од почетка и да се каже ово је Јавни сервис и он не преузима никаква дуговања, нагласио је Марковић.

Према његовој оцени, Јавни сервис сада, не само да још мора да враћа та дуговања од пре 2006. године, него и нека дуговања која је у међувремену држава разним издвајањима делова РТС у друга предузећа оставила на терет Јавном сервису.

Тако да фактички у тој укупној буџетској суми коју добија РТС значајан део иде и на плаћање камата, главница и остало, указао је Марковић.

На питање када ће РТС добити новог генералног директора, будући да је садашњи у статусу вршиоца дужности, Марковић је одговорио да не верује да ће конкурс за избор новог директора бити расписан ове године.

Управни одбор РТС је у новембру одлучио да не расписује конкурс док се не донесе нови закон, навео је он и објаснио да је бесмислено бирати директора по старом закону, а неколико месеци касније бити обавезан да се поступа по новом закону.

Када се донесе закон, онда мора да се донесе и нови статут и то ће одузети неко време. Коначно, не постоји ни правилник о избору директора, а на конкурс може да се пријави више дестина људи и онда морају да постоје тачна правила како се бира нови директор, додао је Марковић.

 

Финансирање остало нерешено

Он је нагласио да је Управни одбор РТС очекивао брже доношење нових медијских закон, али се то, упркос бројним најавама, још није десило.

Упитан да ли нацрти медијских закона обезбеђују пословну и уређивачку независност РТС, Марковић је рекао да је о томе још рано говорити док се не види шта ће бити усвојено у Скупштини Србије.

Оно што сам до сада видео садржи неке основне постулате, осим питања финансирања Јавног сервиса, које је остало неразрешено, рекао је Марковић.

Све време је, према његовим речима, постојала нека врста различитог става појединих чланова радне групе у вези са финансирањем Јавног сервиса и да ли оно сме да буде из буџета или не сме да буде из буџета.

Држава је та која мора да обезбеди независност Јавног сервиса и она је дужна то да уради самим тим што је успоставила Јавни сервис и самим тим што жели да уђе у ЕУ и што је чланица Савета Европе, нагласио је Марковић.

Према његовим речима, финансирање РТС мора да буде, не само довољно за све обавезе које Јавни сервис има да испуни према грађанима, већ и да буде стабилно, како не би било покушаја да се изврши притисак.

Ако ви кажете сума је толика, али нисте рекли да она мора да долази сваког одређеног датума у месецу, онда самим тим, ако померите за неколико дана, то може бити притисак, сматра Марковић.

Упитан да ли има притисака на уређивачку политику и како се они испољавају, Марковић је одговорио да Управном одбору РТС нико није пријавио да постоје притисци.

Чињеница је да су све емисије остале и да сви новинари који су водили одређене ударне емисије и даље то раде. Тако да мислим да је сачувана супстанца РТС и да је сачувана независност уређивачке политике код оних уредника који воде најосетљивије емисије, пре свега информативног карактера, истакао је Марковић.

Он је оценио да је то значајан успех, наводећи да не зна да ли постоје не толико јасно видљиви притисци и аутоцензура, јер до Управног одбора није дошла никаква таква информација.

Упитан о саопштењу Српске напредне странке (СНС) на дан избора нове Владе у коме се критикује РТС, Марковић је рекао да Управни одбор Јавног сервиса није на то реаговао, јер то од њега нису тражили ни Колегијум, ни генерални директор.

Ми о томе уопште нисмо расправљали, али сам ја лично, као грађанин ове земље, захвалан пре свега новинарским удружењима за подршку коју су дали РТС, закључио је Марковић.

 

(Фонет, РТВ)