У сусрет 160. годишњице од рођења професора Колумбија универзитета, без чијих дела се, према речима Била Гејтса, „не може замислити информатички систем Америке“, друштво Михајло Пупин и Компанија Телеком у сарадњи са САНУ, покренули су виртуелни музеј са жељом да људима широм света укажу на значај Пупинових научних достигнућа.

Пупин (Идвор, 9. октобар 1854 – Њујорк, 12. март 1935) био је један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци.

На Лондонској мировној конференцији 1913. године помагао је српску делегацију, а захваљујући превасходно његовим личним везама са америчким председником Вудроом Вилсоном, пресудно је помогао Србији, односно новој заједничкој држави, током Првог светског рата и непосредно потом, за време мировних преговора.

Верује се да је његовом заслугом Србији припао део Баната који је упркос саставу становништва одлуком великих сила већ био намењен Румунији.

Учествовао је на мировној конференцији у Паризу 1919. године, после завршетка Првог светског рата, бранећи интересе Србије и нове заједничке државе која је најзад укључивала и његов родни Банат, односно Идвор.

Основао је неколико добротворних фондова, први 1914, назвавши га именом Пијаде-Алексић-Пупин, а одатле су на светосавским академијама награђивани најбољи ученици из области књижевности, историје и гусларства са песмама које је прикупио Вук Стефановић Караџић.

Током Првог светског рата у Америци је организовао добровољце за Солунски фронт и прикупљао помоћ за Краљевину Србију, а својом личном имовином гарантовао је финансијске аранжмане за куповину оружја за српску војску односно добровољце.

Други фонд са својим именом Пупин је основао 1926, за помоћ црквено-школској општини у родном Идвору, српском друштву Привредник и ђацима са подручја данашње Војводине у пољопривредним школама.

Фонд је краљ СХС/Југославије Александар Карађорђевић одобрио посебним указом.

Уложио је велик новац у оснивање задужбине при Народно-историјско-уметничком музеју у Београду из којег су купована српска уметничка дела за музеј и издаване публикације о српским старинама.

Том задужбином основаном почетком тридесетих година, руководила је Српска краљевска академија.

Међу његовим студентима је било неколико чувених светских научника и нобеловаца, а на Колумбија универзитету у Њујорку, у време Пупиновог живота, саграђена је зграда Одсека за физику названа Пупинова лабораторија.

Био је и један од првих научника који су свим својим ауторитетом подржали коришћење наизменичне струје коју је заговарао Никола Тесла, насупрот Едисону, који је у једносмерну струју имао уложен велики капитал.

Тек увођење наизменичне струје омогућило је широко и свеобухватно коришћење електричне енергије што би у случају једносмерне било немогуће.

Пупин је рођен 9. октобра 1854. у Идвору у типичној банатској сељачкој породици у којој је било десеторо деце.

Након завршене основне школе у Перлезу и похађања панчевачке реалне гимназије, 1872. је отишао из родног Баната, на школовање у Праг.

Већ након две године, 1874. одлази у САД, где је годинама радио као физички радник и похађао вечерњу школу.

Године 1879. положио је пријемни испит на Колумбија колеџу у Њујорку. Као примеран студент математике и физике успело му је да буде ослобођен школарине, а издржавао се радећи физичке послове и дајући часове.

Потом је школовање наставио у Кембриџу у Британији и потом у Берлину – где је докторирао физичку хемију.

Наставничку и научну каријеру обављао је од 1889. до 1929. као наставник физичке математике на Колумбија универзитету у Њујорку, а патентирао је више десетина проналазака.

За аутобиографско дело „Са пашњака, до научењака“ објављено 1923, добио је Пулицерову награду.

Михајло Пупин био је члан низа научних асоцијација широм света, попут Француске академије наука, Српске краљевске академије, био је председник Њујоршке академије наука. Био је почасни доктор чак 18 универзитета.

Био је ожењен Американком Саром Катарином Џексон из Њујорка. Имао је са њом кћерку Варвару, удату Смит.

Умро је 12. марта 1935. у Њујорку и сахрањен је на гробљу Вудлаун у Бронксу.