Podešavanja / Settings

Posleratna beogradska čaršija isprva je mislila da se radi o vicu i običnom traču. „Zar bi kralj stvarno uništio Žrnov, istorijski spomenik? Ma hajte, molim vas? Zašto bi? Zar iz hira?“ govorilo se po kafanama. Međutim, javnost je brzo shvatila da je „đavo odneo šalu“. Krenuli su apeli, molbe, ali… sve je bilo brzo i […]

Od Mata Drinkovića, pa do Dežmana Švrljuge, Mažuranića i Frangeša, svi glavni saradnici kralja Aleksandra u Hrvatskoj, u vreme pred 6. januar 1919. i posle njega, bili su pripadnici masonskih loža. I većina ministara u Vladi, obrazovanoj 6. januara 1929. poticala je iz redova masona – Milan Srškić, Vojislav Marinković, Stanko Švrljuga, D. Kojić, Želimir […]

Na njemu se vidi kralj prilikom prijema Flidera, tadašnjeg ministra Čehoslovačke koji je bio u poseti Jugoslaviji. Osim video zapisa, činjenica da je kao svedočanstvo o ovom događaju ostao i zvučni zapis na kome se mogu čuti glasovi kralja Aleksandra i ministra Flidera, čini ovaj snimak jedinstvenim dokumentom srpske istorije. Na snimku se čuje kako […]

https://t.co/XlgW8Fkwcw — SRBIN info (@srbininfo) August 5, 2019

U emisiji se govorilo i o tome ko sve može biti istoričar, navodnom razgovoru Kralja Aleksandra Karađorđevića i vojvode Živojina Mišića o Hrvatima, dostignućima Kralja Aleksandra Karađorđevića i o zaveri čutanja u vezi njegovog ubistva od 1945 do 1984 godine, sličnostima između sahrane Kralja Akeksandra i Titove sahrane, izreci da se „Jugoslavija čuva kao zenica […]

Poslednji susret i poslednji razgovor dva kralja, djeda i unuka više je nego potresan. Kako se navodi u knjizi „Na oštrici noža“, te večeri jedan je sišao sa istorijske pozornice, a drugi ostao sa narodom, podijelivši s njime „svu težinu nesreće i svu svirepost jednog udesa“. „U noći 20. i 21. oko jednog časa, izvještava […]

Има неке горке ироније у томе што се Александар Вучић састаје са Хашимом Тачијем у Паризу баш 11. новембра, на стогодишњицу од краја Првој светског рата, да се договарају о „разграничењу”. Док је Александар Карађорђевић пре сто година утврђивао са савезницима границе нове државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (која је проглашена 1. децембра), сто […]

Најава мађарског премијера Виктора Орбана, средином овог месеца, у румунској бањи Тушанду, насељеној Секељима који говоре мађарски, на редовном летњем окупљању припадника његове владајуће партије Фидес, о могућем формирању „нове политичке и економске уније“ у Југоисточној Европи, прошао је без значајнијег одјека на континенту, и у региону. Ова изјава визионара из Будимпеште, по свему судећи, […]

Први југословенски краљ Александар Карађорђевић имао је преко груди истетовираног крунисаног орла. Изглед ове птице био је сличан германским хералдичким мотивима са пруских племићке грбове, али није био идентичан. Тетоважа краља Александра приказивала је једноглавог орла широко раширених крила, са мачем у једном и шаром у другој канџи. Изнад орла налазила се круна налик оној […]

Када су ужаси Првог светског рата почели полако да бледе и када је створена Краљевина СХС, Александар Карађорђевић већ је био „стари момак“ – имао је 34 године и од 1921. био је краљ, али без краљице. Зато је ствар његове женидбе убрзо постала не само лична ствар младог монарха, већ и озбиљно државно питање. […]

U HRAMU Hristovog Vaskrsenja u Podgorici 24. decembra je predstavljena knjiga umirovljenog Episkopa zahumsko-hercegovačkog g. Atanasija (Jevtića) „Od Kosova do Jadovna“. O knjizi su, pored autora, govorili i Arhiepiskop cetinjski Mitropolit crnogorsko-primorski g. Amfilohije i protojerej-stavrofor Velibor Džomić. Oni smatraju da nije nimalo čudno što ova knjiga za 30 godina doživljava devet izdanja, budući da […]

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ БЕОГРАД, 14. децембар 2017 – Градски одбор Београд Удружења Краљевина Србија упутио је писмену иницијативу Скупштини града Београда – Комисији за споменике и називе тргова и улица, за подизање споменика Њ.В. Краљу Петру I и Њ.В. витешком Краљу Александру I Карађорђевићу. Година која је пред нама, биће у духу обележавања стогодишњице завршетка […]

Међу радовима Арчибалда Рајса о Србији и Србима може се наћи, додуше не тако лако, и један текст о краљу Александру Првом Карађорђевићу – убијеном на данашњи дан 1934. у Марсељу. Текст је првобитно објављен у књизи „Наш највећи краљ“ која је била забрањена за време комунизма, па је и данас ретка, а на овај […]

Политичка позадина атентата на југословенског суверена, 9. октобра 1934. године, остала је велика непознаница. Интерес европских сила да се не инсистира на откривању ко је стварно био организатор овог крвавог догађаја, у контексту распореда снага с почетка тридесетих година прошлог века, може бити лако схваћен и објашњен. Међутим, нејасно је и необјашњиво зашто су поједини […]

Uvek kada nam se pruži prilika moramo da se setimo, govorimo ili pišemo o onima koji su nam omogućili da možemo da hodamo uspravno. Onim sinovima Srbije koji su nam očuvali Otadžbinu.

Zašto su kralju Aleksandru Prvom Karađorđeviću smetali ostaci grada koji Evlija Čelebija pominje kao jedno od šest najznačajnijih utvrđenja u Srbiji, a arheolozi tvrde da su se ljudi na ovom lokalitetu bavili rudarstvom još pre 4.000 godina? Drugi narodi poštuju svoju istoriju i srednjovekovne gradove čuvaju kao velike svetinje. Odgovora nema i ta misterija nikad nije razjašnjena.

Zanimljiva je priča da je Tito čak i u ovoj sali demonstrirao moć gostima, u smislu “zna se ko je gazda”.

Samo ovaj događaj je dovoljan da oslika tužnu sudbinu Srba katolika Dalmacije kojih je još uoči 2. svjetskog rata bilo na desetine hiljada.

Pre 96 godina, 1. decembra 1918. godine proglašena je prva zajednička država Južnih Slovena – Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Stvaranje nove države u palati Krsmanović na Terazijama u Beogradu proglasio je regent Aleksandar Karađorđević, koji je 1921. postao kralj.

U trenutku kada je smatrano da Balkan, pogotovo Beograd, ima energiju da razreši teške probleme Evrope i sveta, 9. oktobra 1934. ubijen je kralj Aleksandar Karađorđević