Podešavanja / Settings

Naime, literaturi pisca – koji “nosi u sebi mnogo nežnosti za ljude, ali ne uzmiče pred strahotama, niti pred nasiljem, koje u njegovim očima potvrđuje stvarnost zla”, kako je primetio sekretar Švedske kraljevske akademije dr Ander Esterling – posebno od poslednje decenije 20. veka, dakle u okolnostima izmenjenog političkog konteksta, odnosno početka rata i razbijanja […]

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost i „Velike nagrade Ivo Andrić“ Peter Handke istakao je da „literatura ima jaku vezu s inatom i besom, ali nikada s mržnjom i to je velika razlika“. Prema njegovim rečima, Ivo Andrić je možda poslednji pisac iz 20. veka sa epskom energijom Balzaka i Flobera, a možda i Stendala. „Andrić […]

Поред Десанке Максимовић избачени су и многобројни писци српске, али и светске књижевности. Тако гимназијалци неће у оквиру школског програма читати Ћосићево „Време смрти“, „Јазавца пред судом“ Петра Кочића, „Вођу“ Радоја Домановића, Нушићевог „Народног посланика“, „Старац и море“ Хемингвеја, Толстојев „Рат и мир“… На челу Завод за унапређивање образовања која је ове одлуке донела стоји […]

– Постоји такав тип несрећног човека који од рођења до смрти живи у заблуди да је, по нечем, позван да се бави јавним пословима, да исправи што је криво и изводи на чистину што је замршено, а у ствари се бави само самим собом и својим мутним амбицијама, ничим више и ничим другим – написао […]

Ита Рина рођена је као Италина Кравања у Дивачи код Трста у Италији 7. јула 1907. године. Прича каже да је била лош ђак и да је одмалена сањала о филмској каријери и светлима позорница. Као расну лепотицу о којој се у граду већ нашироко причало, пријатељи су је 1926. када јој је било 19 […]

На данашњи дан 1961. године, нашем великом књижевнику Иву Андрићу је уручена Нобелова награда за књижевност, „за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље“. Познати књижевник и даље представља ризницу мудрости за свакога, а мало су познате неке његове политичке изјаве. Он је још пре Другог светског рата […]

Хрватска већ годинама својата научника и иноватора, рођеног у свештеничкој српској породици у Смиљану, на простору данашње Хрватске, изазивајући често веома оштру полемику између српске и хрватске културне и политичке јавности. Тако је српски министар културе намеру Загреба окарактерисао као “кићење туђим перјем“ и недопустивим потезом, а из Хрватске су узвратили да не покушавају да […]

Иако су први снимци направљени између два рата, композиција је на неки начин заборављена Симбол храбрости и истрајности „Марш на Дрину“ компоновао је Станислав Бинички на почетку Првог светског рата. Композиција је настала у част прве победе српске војске на Церу 1914. и команданта Миливоја Стојановића Брке, који је предводио чувени Гвоздени пук, најспособнију војну […]

Природно је да велики људи сметају онима који су у њиховој дубокој сенци. Није први пут да о Андрићу говоре ружне и измишљене ствари. То га прати од младих година, до данас. Међутим, ништа од тога, без обзира колико било неукусно и неодмерено, није умањило нити ће умањити значај и углед Андрића као писца и […]

Такав је живот да човек често мора да се стиди онога што је најлепше у њему и да управо то скрива од света, па и од оних који су му најближи“ – записао је Иво Андрић у „Знаковима поред пута“, као да је хтео да посредно појасни поједине „знакове“ из његовог богатог животног пута књижевника […]

– Поделом Арбаније нестало би привлачног центра за арбанашку мањину на Косову, која би се, у новој ситуацији, лакше асимиловала. Ми бисмо, евентуално, добили још 200.000-300.000 Арбанаса, али су они већином римокатолици, чији однос са Арбанасима муслиманима никад није био добар. Питање исељавања Арбанаса муслимана у Турску такође би се извело под новим околностима, јер […]

Kako su se izjašnjavali ovi naši velikani? KO SVE HOĆE NAŠE VELIKE UMOVE: Čiji su Andrić, Tesla, Pupin? ot Sasa Jovanovic na Rutube. I zašto se od ovih velikana otimaju okolni narodi pogledajte u video klipu gore.

Количина негативних реакција на домаћим форумима на ову искрену и људску реченицу била је запањујућа. Слично се дешава и сада када он покушава да се врати тенису и резултатима које је остваривао, а то иде у стилу топло-хладно, тренутно више хладно. Често умемо да се љутимо на Матса Виландера, јер сматрамо да не вреднује довољно […]

Пјесма се, дакле, звала Прва прољетна пјесма, али је и сам Андрић – у неким каснијем документима – прекрштава и памти заправо по стиху који се кроз пјесму рефренски понавља Кад ће доћи Краљеве војске? У ратној грозници, хабсбуршке власти и полиција у пјесму су учитали радосно ишчекивање српске војске препознавши у Краљуактуелног српског краља. […]

Тако се под окриљем организације која носи име српског нобеловца Иве Андрића, и уз учешће Срба у Шпанији, уместо представљања српског идентитета и културе, шаљу политичке поруке потпуно супротне националним интересима Срба и даје легитимитет идејама људи блиских Социјалистичкој партији Шпаније у којој су антисрпске предрасуде најукорењеније и чији су чланови наши осведочени непријатељи Карлос […]

Наиме, Иво Андрић је добио Новелову награду за књижевност 1961, када је имао 69 година. Награда се, као и данас, састојала од три дела: медаље (на аверсу су име и лик Алфреда Нобела, а на реверсу добитниково име и година), дипломе, уникатне за сваког добитника, коју ручно осликава сликар са мотивима добитниковог рада (Андрићева има […]

Једини српски нобеловац, Иво Андрић родио се на данашњи дан пре 125 година, тачније 9. октобра 1892. године у Долцу код Травника у БиХ. Рођење Иве Андрића уписао је у матици рођених Цркве Светога Ивана Крститеља у Травнику жупник Јурај Пушек под редним бројем 70. Ту је записано да је Иван Андрић, законити син управника […]

Данас је понедељак, 13. март, 73. дан 2017. До краја године има 293 дана. 1325 – Основан је град Теночтитлан, престоница државе Астека. 1572 – Умро је Петар Хекторовић, ренесансни писац са далматинског острва Хвар, аутор спева „Рибање и рибарско приговарање“, једног од најоригиналнијих дела ренесансне књижевности. У спев је унео више српских народних песама, […]

У Београду смо чули за неке идеолошке критике Андрићевог дела, попут књиге Мухсина Ризвића Босански муслимани у Андрићеву свијету (1995), у којој је „на 700 страница сачињен каталог свих `гријеха` против муслимана у Андрићеву дјелу“, или за зборник радова Андрић и Бошњаци (2000), у коме Есад Дураковић пише да „ко прихвати Андрићев свијет као аутентичан, […]

Изјава извесног Аднана Муховића да је Његош највећи крвник Бошњака и ислама није спорадични испад безначајног црногорског политичарчића већ континуитет црногорске државотворне „културне политике“ још од времена кад је Мило Ђукановић заменио такозвано српство такозваним црногорством. Да је људска глупост, уз бескрај свемира, једина константа у природи, имали смо ових дана прилику да се уверимо […]