Прочитај ми чланак

Ријалити Беливук: Зашто морамо да знамо баш све детаље?

0

У априлу смо слушали председника и склањали децу од телевизора, тј. конференције на којој је приказана фотографија обезглављеног тела, као и глава. Прошле недеље министар полиције нам је показао чиме и на који начин су жртве остајале без главе. Родитељи апелују на председника и министра да то не чине.

Слике обезглављених тела, оружје, снимци фебруарског хапшења Вељка Беливука и око 20 чланова његове групе, садржај машине за млевење меса из куће која је припадала поменутој криминалној групи. Све је ово представљено јавности Србије, као један од највећих успеха у борби против организованог криминала.

Foto:MUP Srbije

„Ваљда би требали то да раде свако свој посао, а не да се министар слика испред куће у којој су можда наша деца мучена. Ја сам сахранила сина ево сад ће годну дана у мају како је сахрањен, мени је тешко и овако, ја осим њега немам никога. Овај бол што проживљавам и моја породица, а не још да гледам машине за месо које приказују и диче се, сликају се, за мене је, а верујем и за све родитеље страшно“ каже Мара Халабрин мајка Александра Халабрина.

„Држава нема слуха за жртве, какви год да су, ко год да су они су жртве, нестали су или убијени су, имају права на приватност и они и породице. Или као што нама кажу, због истраге не можемо да делимо информације са вама, зашто се те информације деле са јавношћу?“ пита се мајка Горана Михајловића

Чему служи овај сурови ријалити?

„Треба бити обазрив до које мере идете са таквим изјавама.у јавном простору. Једино ко је релавантан и ко може да изађе у медије и да праву информацију о томе шта се дешава у конкретном случају је специјални тужилац који је иначе и изашао када је кренуло хапшење те криминалне групе и био јасан, отресит и тако треба, да покаже јавности да је он као представник државе експонент у том случају и кренуо у обрачун са тиме“ каже Предраг Миловановић из Удружења тужилаца Србије.

Беливукова група се за сада доводи у везу са 13 несталих лица којима се у току прошле године изгубио сваки траг.

„Мој син јединац Александар Халабрин нестао је 20. марта, 16. маја је пронађен у селу Парцани надомак Сопота у плитком гробу, нашао га један човек, обичан човек који је чувао овце. Чуо је лавеж паса и отишао је имао је нажалост шта да види“ каже Мара Халабрин.

Мајка Горана Михајловића каже да је њен син нестао 1. априла 2019. када је по њега дошао Нино Шунтић и одвезао га до Новог Београда, а касније одвезао и његов аутомобил. После, како каже Сања, губи му се сваки траг. У истрагу полиције сумња.

„О томе полиција уопште никад није у ствари ни разговарала са НИном Шунтићем, јер би они имали чисту ситуацију, где га је он одвео, зашто, зашто је дошао по његов ауто. Ја сам очајна, ја 25 месеци и 13 дана трагам за својим сином, идему све институције, полицију, молим да се нешто урад ии даље сам на почетку“ додаје Горанова мајка.

Док се држава не обрачуна са случајем Беливук, мајке убијеног Александра и несталог Горана, апелују на државу да поштују жртве и њихове породице.