Прочитај ми чланак
Још једна у низу „обојена“ револуција могла би ускоро да закуца на врата Републике Српске.
Федерацију Босне и Херцеговине ове зиме су већ захватили масовни протести, о чијем карактеру дискутују многи научници и политиколози. Или се ради о „устанку гладних“ или је, како је приметио режисер Емир Кустурица, социјална подлога ових протеста – прича у најбољем случају „за Дикинса“.
Све ово су биле теме научног зборника „Рушење Републике Српске: теорија и технологија преврата“, који је недавно изашао у Бања Луци. У њему се налазе радови познатих научника и новинара из РС, Русије, Велике Британије. Логично, у центру њихове пажње налази се и Украјина о којој је историчар Стефан Каргановић написао, да су ту грађанима створили „илузију присаједињења Европи“, која „решава све проблеме“.
Са рецезентом књиге, писцем и публицистом из Бања Луке Миланом Љепојевићем, разговарао је новинар „Гласа Русије“.
Недавно је група страних научника ставила теорију завере, заједно са алтернативном медицином и веровањем у НЛО, у категорију најпопуларнијих људских заблуда. На чему се заснива теза да Република Српска може бити циљ нове вештачке револуције? Постоји ли основа за веровање у постојање некаквог „Дејтона № 2“, чији је план претварање БиХ у унитарну државу, а затим нова кантонизација државе. Подсетимо се речи шефа аустријске дипломатије господина Курца, који је рекао да је Босни потребан нови устав.
„Од самог подписивања Дејтонског споразума који је донео мир на ове просторе и, мада није идеалан, направио је баланс једне децентрализоване БиХ. Уместо имплементације долази до покушаја његове промене са циљем стварања унитарне и централизоване БиХ. Треба подсетити да је до рата у БиХ дошло управо из разлога стварања те унитарне државе. Међутим, очигледно је да се на том трагичном сукобу ништа није научило. Сведоци смо, овде, многих тзв. реформи. По правилу, свака од њих значи нестанак одређене надлежности или институције РС. Уопште није тајна да се бошњачке снаге, заједно са западним силама и одређеним исламским снагама на челу са Турском залажу за промену Устава на сасвим новом принципу који значи потпуно негирање Дејтонског мировног споразума и фактички елиминацију ентитета.”
Локалне акције протеста одржане су и у Републици Српској. Потпредседник ентитета Емил Влајки тим поводом је приметио, да демонстранти одбацују било какву спољашњу опасност за Републику Српску, и да виде само унутрашњу, као корупцију. То значи да учесници митинга у РС не раде то само зато што нису задовољни економским и социјалним стањем у друштву?
У основи ових „обојених“ револуција је управо оно о чему сте рекли. Крајњи циљ је увек прекривен и повод је увек не онај прави због којег се то врши. Користи се економска ситуација, која није настала у РС. Светска економска криза је настала у САД, тек онда је дошла у Европу и на Балкан. Видели смо последња истраживања о степену корупције и криминала у самој ЕУ и сведоци смо да је то годинама било прикривено.
Свих ових година педантно смо били обавештавани, на основу њихових истраживања, колики је степен криминала и корупције на просторима Балкана и Руске Федерације. А сад смо сазнали колики је степен у самој ЕУ, где малте не још један буџет нестане кроз криминал и корупцију. Иначе, прошле године је економија РС показала свој опоравак, али нико не бежи од проблема. Покушај било каквих рушилачких метода у сваком случају неће довести до решавања ових проблема, напротив, може само да искомпликује положај обичних грађана.
У Републици Српској пажљиво прате догађаје у Украјини?
Како да не. Мислим да је сада свима јасно на основу ових дешавања, да је то само наставак оног што је било 2000. године у Србији, 2003. у Грузији и тзв. арапских пролећа. У књизи смо управо објаснили да су то вештачке револуције. То нису никакве демократске и народне револуције. То су у ствари државни удари. Техника преврата је као што је то и описао један од аутора књиге Џонатан Моват класично ратовање другим средствима. Нема потребе да шаљете војску у другу државу, ако можете од њених становника да направите сопствену војску путем медијске и политичке манипулације.
Управо то се десило у Украјини – домаће становништво је употребљено да се смени легална власт уместо да се сачекају изборе, где се и смењује и бира нова власт. Нас овде чекају избори у октобру. То је прилика да дође до легалне промене власти, међутим, сва истраживања јавног мњења говоре о несумњивој подршци актуелном председнику РС и СНСД Додику, тако да су, вероватно, актери који повлаче све ове конце тзв. револуција, знајући да ће у октобру врло тешко доћи до било какве промене, одлучили да то покушају да направе на улици.
Неки Макс Левенфелд је у писму Иву Андрићу, будућем добитнику Нобелове награде за књижевност, још 1920. године писао о Босни као о „земљи мржње и страха“. Таква БиХ је поново постала 90-тих, и у какву се може данас претворити и Украјина. Где су путеви излаза из такве ситуације?
Решење је увек у разуму. Реалност и будућност је управо дејтонска БиХ, која омогућава остваривање права конститутивних народа. Мислим да је кључни проблем овде, да се БиХ остави њеним народима да они сами уреде како ће живети. Веза између БиХ и Украјине је евидентна. Она је очигледна кроз ментора које стоје иза немира. Имали сте прилике да видите да се у Федерацији ово десило по некој команди. Немогуће да се онако деси, да се запале кантоналне Владе, Председништво, архива, где се налази грађа везана за сарајевски атентат… Значи ови немири имају свог наручиоца и када је он оценио да треба прекинути, они су прекинути. Ја сам у мојој рецензији написао да је време да спану маске. Мислим да су маске спале када је у питању Украјина, а мислим да је време и да спану када је у питању РС.
