Прочитај ми чланак

РАТ НЕ ПОЧИЊЕ САМ ОД СЕБЕ: Зашто је опасна фраза „убиј Србина“

0

Насиље против мањина почиње у језику. На Балкану се етничке мањине, а у последње време све чешће, жигошу увредљивим изразима. Тиме се често стиже само на корак до физичког насиља.

За већину навијача вечитог хрватског фудбалског шампиона Динама из Загреба шеф клуба Здравко Мамић је најомраженија особа. Посебно га мрзе загребачки „Бед блу бојси“ који га оптужују да је „присвојио“ клуб да би га водио као породичну фирму и користио као приватну машину за производњу новца, пише немачки „Дојче веле“ на српском језику.

ORUŽJE ilustracija

pixabay.com

Та мржња и гнев избијају и из бројних графита; врло су распростањене поруке попут „Мамићу, мајмуне!“ или „Мамићу, педе*у!“ Када је неко стварно ван себе од беса, онда напише: „Мамићу, Цигане!“ А неки пут ни то није довољно; неки пут су мржња и гнев осећање немоћи толики да покоји „Бед блу бој“ мора да то све изрази суперлативом који гласи: „Мамићу, Србине!“

Повратак у реалност

То само по себи није ништа ново, каже Цвијета Сента, активисткиња Центра за мировне студије из Загреба: сексистичке, расистичке и националистичке псовке и увреде одавно су део свакодневице у најмлађој земљи Европске уније. Раније су, додуше, такви изрази и увредљив језик коришћени више у приватном простору.

Оно што је ново последњих година јесте начин на који се језиком у јавности служе политичари и друге јавне личности. Ту је, како изгледа, пробијена једна баријера. Језик којим се обасипају политички противници и они који друкчије мисле је необуздан, хушкачки и дискредитујући, и то је, како изгледа, постало нормално – каже Сента.

Тако на целом Западном Балкану

Овај феномен није ограничен само на Хрватску. На читавом Западном Балкану је дискриминаторски и увредљиви језик, који је ионако већ био присутан, продро у све области јавног живота. Тако је на фудбалској утакмици београдских ривала Партизана и Рада тамнопути играч Партизана Евертон Луиз 90 минута вређан, између осталог и мајмунским урлицима и транспарентима.

Када је утакмица завршена, лице овог 28-годишњег фудбалера је било обливено сузама. Увреде никог нису изненадиле: тренер Партизана Марко Николић после утакмице је резигнирано констатовао: „Ово је повратак у реалност српског фудбала“.

Европски тренд

Погани језик на јавним местима, био да је усмерен против сексуалних, било против етничких, мањина, на Западном Балкану има традицију, али тренутно све више узима маха – каже Јохана Дајмел из минхенског Друштва за југоисточну Европу.

То, додаје, има везе са чињеницом да и поред процеса приближавања Европској унији, земље Западног Балкана још нису много одмакле у спровођењу принципа правне државе и демократије, каже ова експерткиња за Балкан.

Људи су фрустрирани због слабљења перспективе приступа ЕУ, економска ситуација је често безизлазна и нервоза у друштву је све већа. Једна од последица: У медијима се шири необуздани говор мржње који се не санкционише – каже Дајмелова.

То се добро уклапа у европски тренд, јер и у другим земљама ЕУ, Француској, Мађарској, Пољској или Холандији, скретање удесно доводи у питање либералне демократије, национализам јача, а све су присутнији слогани о наводно декадентном Западу. И на Западном Балкану таква гледишта имају све више присталица.

Потцењена снага мржње

Посебно је забрињавајући етноцентрични говор мржње – отворено вређање и псовање етничких мањина. Он је на Балкану поново све присутнији, јер, с једне стране, има повољно тло, а с друге, лако га је злоупотребити у политичке сврхе. А вратио се и ратнохушкачки језик за који се чинило да је већ превазиђен: поново се говори о рату и мењању граница. То је веома опасно, упозорава Дајмелова, и подсећа да „рат не почиње сам од себе, већ се он припрема, делимично и – језиком“.

За мировну активисткињу Цвијету Сенту државне институције сносе велику одговорност за такав развој ситуације. У законима су говор мржње и злочин из мржње кривична дела која би требало кривично гонити, али се то углавном игнорише.

Због тога се нападнути људи осећају угроженим и одбаченим. С друге стране, то подстиче и насиље. Јер, ако некога називају Србином или Циганином, и прогласили га непожељном особом, не недостаје много па да неко покуша и да уклони такву особу – каже Сента.