Прочитај ми чланак

Расељени Ђаковчани крећу на славу у Ђаковицу

0

crkva-djakovica-uspenje-bogorodice

(РТВ)

Око 200 расељених Ђаковчана кренуће вечерас организовано аутобусима из Београда, Јагодине, Раче и Краљева у Ђаковицу, где ће сутра ујутру обележити празник Успења пресвете Богородице, славу Српске улице и тог града на југу Косова и Метохије.

Председник Удружења Ђаковчана Ђокица Станојевић рекао је агенцији Бета да ће они том приликом послати апел и приштинским властима и Београду да учине све како би им се омогућио повратак у напуштене домове.

Из Ђаковице је од 1999. године протерано око 12.000 Срба, данас у том граду живи само пет Српкиња, и то у манастиру Успења пресвете Богородице у Српској улици у самом центру града.

И манастир и сама Српска улица старе су око 600 година.

Црква срушена марта 2004. и обновљена 2005. годинеЦрква срушена марта 2004. и обновљена 2005. године

Према речима Станојевића, који је организатор обележавања славе, свечаном ручку у порти манастира присуствоваће око 500 расељених Ђаковчана који ће доћи из свих делова Србије и Косова и Метохије.

Удружење је први пут организовало одлазак на славу у Ђаковицу 2000. године.

Ђаковчани су славу прослављали у родном граду и 2004. на темељима у мартовском насиљу уништеног манастира. Манастир је обновљен 2005. године заједничким средствима СПЦ и грађана.

Слава Ђаковчана одржава се у сенци кривичних пријава које је Еулекс поднео против 17 Срба из Ђаковице због наводне умешаности у ратне злочине почињене у селу Меја пре 14 година.

По речима Ирине Гудељевић, портпарола Еулекса, тужиоци из Канцеларије специјалног тужилаштва званично су крајем априла покренули истрагу ратних злочина који су наводно почињени 27. и 28. априла 1999. године у општини Ђаковица.

Реагујући тада на подношење кривичне пријаве Ђокица Станојевић је истакао да је у питању атак у циљу застрашивања Срба са подручја ове општине, како би престали да размишљају о повратку.

„За повратак на подручје Ђаковице, односно у такозвану Српску улицу у овом граду, где је до 1999. године живело 3.500 Срба, пријавило се 357 породица, што је евидентирано и код УНХЦР. Међутим, покретањем поступка за некакав ратни злочин против Н. Н. лица једноставно су угрожени сви Срби, којима се шаље порука упозорења да не размишљају о повратку јер сви могу бити изложени некаквим пријавама“, истакао је Станојевић.