Прочитај ми чланак
ЗАГРЕБ – Младен Налетилић Тута (66), ратни заповедник Кажњеничке бојне ХВО-а, осуђен у Хагу на 20 година затвора, ослобођен је даљег издржавања казне, па ће га италијанске власти протерати у Хрватску, чији је држављанин. Налетилић је издржавао казну у Риму, у затвору Ребибиа. Младен Налетилић био је познат као најбољи хашки пријатељ Слободана Милошевића, бившег председника Србије и Савезне Републике Југославије.
О Налетилићевом лошем здрављу се говорило и након његовог хапшења 1997, чак су новинари писали да се не сме изручити Хагу, јер да ће умрети чим авион узлети – али се чини да је на његово здравље благотворно утицао било авионски лет, било морски ваздух у Схевенингену, било другарско окружење на које је онде наишао, па су у домовину допирале вести о његовим спортским успесима у тамничким одбојкашким сусретима.
Налетилић је издржавао казну у римском затвору, где је из Хаага пребачен 2008. Одлуком председника суда за бившу Југославију, Теодора Мерона. Да је привремено пуштен на слободу с издржавања казне потврдила је у недељу и чланица његова адвокатског тима, Вишња Дреншки Ласан, пише Јутарњи лист.
– Земље које имају потписане уговоре с Хашким судом о извршавању казне осуђеника имају обавезу да шаљу извјештаје о понашању осуђене особе. Институт привременог пуштања на слободу сличан је ономе у хрватском правном систему о условном отпусту, само што овде одлуку доноси председник Суда – појаснила је Дреншки Ласан.
Младен Налетилић ухапшен је у фебруару 1997. на граници Хрватске и БиХ и у Загребу му се судило за отмицу и убијство Роберта Носића из Љубушкога. Прва хашка оптужница против Туте подигнута је 1998, али је изручен Хагу тек након што је 2000. дошло до промене власти у Хрватској. Осуђен је 2003. због ратних злочина над Бошњацима Мостара, те села Совића и Дољана код Јабланице 1993. године.
Осуђен је због мучења, наношења тешких повреда и пресељења цивила, због безобзирног разарања, пљачкања, те прогона на политичкој, расној или верској основи. Казна му је потврђена 2006. Мартиновић и Налетилић осуђени су пред Хашким судом због ратних злочина над Бошњацима у истом предмету, с тиме да је Штела добио 18 година, а Тута 20 година затвора. Мартиновић је прошле године пуштен из талијанског затвора, међутим, касније је ухапшен на граници Хрватске и Босне и Херцеговине, јер је против њега на снази била потерница Жупанијског суда у Загребу због сумњи на покушај убијства. Његови адвокати жалили су се на ту одлуку и Мартиновићу је укинут притвор.
И против Туте су хрватске власти подигле оптужницу због отмице и подстрекавања на убиство. Оптужница из 1997. терети Туту да је 1993, док је заповедао Кажњеничком бојном, упао у зграду управе Војне полиције у Љубушком у пратњи најмање 50 наоружаних сабораца.
Разоружали су стражаре и претили оружјем не би ли лоцирали Роберта Носића, но кад их је у томе покушао да их спречи начелник Криминалистичке полиције, и њега су разоружали. Носића су успели да пронађу и да одведу са собом у Мостар, али је ускоро страдао у отвореној ватри, највероватније од метака припадника Кажњеничке бојне. Носић се, међутим, и даље води као нестала особа.
Налетилићу се на терет ставља и догађај из 1995. у Широком Бријегу, где је, према тврдњама тужилаштва, у Дуванској станици сатима злостављао Дамира Брекала и пуцао у њега, али га је само ранио. Тутин судски предмет у Хрватској остао је да „виси у ваздуху“, каже његова адвокатица, јер је Хааки суд подигао оптужницу против њега.
(Јутарњи лист)
