Zašto je povratak redovnog služenja vojnog roka prava stvar?
Из Владе и Министарства одбране стижу све јаснији сигнали да ће до укидања одлуке о суспензији обавезе служења војног рока врло брзо доћи, чак се и лицитира са датумом када ће се регрути поново позивати у војску. Сматрамо да су створени повољни услови и предиспозиције за враћање обавезног војног рока. Стога не треба журити. Неопходна је јавна расправа у форми стручних округлих столова на медијима са националном фреквенцијама. У нашем предлогу дат је редослед врло конкретних радњи и поступања, па да подсетимо:
- У војну евиденцију уводе се сви младићи и девојке који у календарској години навршавају 18 година живота.
- Ученицима средњих школа се уводи предвојничка обука – тренаж у трајању од 3 до 7 дана у току школске године (сем у завршним разредима).
- Редовним студентима факултета и виших школа, држављанима Републике Србије, уводи се предвојничка обука, која ће се спроводити интензивно, практично и у теренским условима у трајању од максимално месец дана. Биће им омогућено да бирају да ли хоће обуку са или без оружја и у ком термину за време редовних студија би похађали ову обуку.
- Истовремено, са свим војним обвезницима у специјализованим центрима редовно организовати и спроводити детаљну и опсежну процену и селекцију.
Србија јесте и остаће неутрална држава. Стога сама мора да се стара о својој безбедности и одбрани. Увођењем обавезног оспособљавања за послове одбране, заштите и спасавања, уз побољшање услова професионалном војничком саставу, врло брзо би била извршена попуна активних јединица недостајућим бројем војника, а у року од највише десет година и решен проблем попуне ратних јединица пасивном резервом, односно стављена у функцију активна резерва. Не треба занемарити да би поред попуне до пуног бројног стања добили на обучености, мотивисаности и подмлађивању како војничког састава активних јединица тако и резерве.
Сматрамо да је у овом новом концепту веома важна и обавеза оспособљавања за послове заштите и спасавања. Она би важила за све пунолетне и здравствено способне војне обвезнике, мушкарце и жене, који нису у систему обавезе обучавања са оружјем. Још једном желимо да потенцирамо да припрема за рат није разлог враћање обавезе служења војног рока. Пре свега јединице војске су у озбиљном проблему јер не могу да функционишу ни у мирнодопским условима са тренутним начином попуне. Такође, треба јасно разграничити да нам је потребно оспособљавање девојака и младића за послове одбране, заштите и спасавања а не радна снага за јавна и комунална предузећа. Значи, мора се стриктно одвојити друштвено користан рад као санкцију за преступнике, од часне и патриотске обавезе служења својој отаџбини у циљу припреме за одбрану, заштиту и спасавање у свим могућим ризицима и евентуалним сценаријима угрожавања безбедности. Обучавање за послове одбране, заштите и спасавања није трошак за државу, односно пореске обвезнике, већ инвестиција. На обуци се стичу многа знања и вештине које се могу користити у обичном животу, чак шта више које су неопходне. Оно што се уложи у војну обуку није бачено већ се вишеструко враћа. Довољно је ставити на тас, са једне стране, инвестиције у обучавању и оспособљавању за послове заштите и спасавања грађана који ће бити део система „тоталне одбране“, а са друге стране штете које могу настати као последица елементарних непогода и разних акцидената.
Да време које војни обвезник проведе на обуци не би било изгубљено, иста мора бити максимално организована, безбедна, интензивна и без празног хода. Стога се залажемо да обавезна обука са оружјем траје максимално три месеца. Након тога лица која се пријаве за добровољни наставак обуке били би задржани на наредном тромесечном курсу. Потом би најбољи могли конкурисати за пријем у професионалну војну службу. Сматрамо да војне обвезнике који се обучавају са оружјем треба стимулисати, пре свега платом, а потом и признавањем радног стажа, стипендирањем, предношћу при запошљавању у државној служби, умањењем пореза и бесплатном доделом пољопривредног земљишта.
Такође, сматрамо да не треба кажњавати оне који се из било ког разлога определе да своју обавезу оспособљавања за послове заштите и спасавања реализују без оружја. Не слажемо се са предлогом да њихова обавеза траје дуже, већ се залажемо да они након завршене тромесечне обуке попуњавају Штабове за ванредне ситуације, ватрогасно-спасилачке јединице, команде и јединице Цивилне заштите.
И на крају, а ради општег интереса, приликом реализације овог задатка треба направити оштар отклон од политике и политиканства. Неће успешно враћање обавезе служења војног рока бити заслуга једне, тренутно владајуће странке која је овај наш предлог годинама одбијала. То ће бити у интересу народа и државе.