Прочитај ми чланакПредседник Србије Александар Вучић на конференцијама за медије када обавештава грађане о ситуацији са ширењем коронавируса, својим повишеним тоном изазива иритирајући ефекат код људи и не доприноси спуштању тензија у тренутку кад је то најважније, оцењују за Нова.рс психолози.
Социјални психолог Драган Попадић каже да је приметно да се председник државе понаша другачије од свих осталих људи који су се претходних дана обраћали грађанима на конференцијама за новинаре.
“Мислим да је ефекат таквог обраћања пре иритирајући, него умирујући. Људи очекују да им се обрати неко ко ће да буде смирен и конструктиван. Такође, народ жели да им се обрати неко ко је експерт за ову ситуацију, те да ће онај ко прича сат времена познавати материју о којој говори”, сматра Попадић.
Оцењујући медијске наступе председника Србије, психолог и професор Филозофског факултета Оливер Тошковић истиче за Нова.рс да поменута обраћања додатно подижу панику и поларизују људе који у овом тренутку треба да буду уједињени.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 23, 2020
“Ова обраћања имају двоструку улогу. Прво, да подигну тензију и да се поларизују људи. Друга улога је пребацивање одговорности – да су грађани криви за ово што им се догађа. Такве поруке имају делимично и улогу да се ‘оперу руке’ и да се каже како су људи који изађу у парк или долазе из иностраства одговорни за овакву ситуацију. То јесу фактори који ће повећати ризик, али није сва кривица на тим људима. Неке од тих ствари су нормалне и животне. Крив је вирус. Делимично и власт која је мало закаснила са мерама”, објашњава Тошковић,
То кашњење власти, како наводи, ипак није предугачко и Влада, према његовој оцени, ради добар посао у сузбијању епидемије коронавируса.
Вучић и Брнабић да препусте реч стручњацима и лекарима
Тошковић је апеловао на председника Србије и премијерку Ану Брнабић да се повуку са конференција за медије, те да препусте људима који су стручни да обавештавају грађане о ширењу пандемије и њеним ефектима.
“Требало би пустити лекаре да говоре и да Кризни штаб воде или они или неке особе које су вештије у комуникацији и преношењу порука људима. Непоходно је да изађе неко ко ће исте ове поруке да упути људима на доста позитивнији и конструктивнији начин. Мислим да ће тако већи број људи да послуша и испоштује мере које се пропишу”, наглашава Тошковић.
Са оваквим ставом сагласан је и Драган Попадић, који истиче да људи у оваквим ситуацијама не желе да важне одлуке доносе политичари.
“На грађане негативно утиче ситуација у којој један човек доноси све важне одлуке, набавља средства, а при томе неће да каже одакле. Мислим да би конференције за новинаре требало препустити експертима који су и до сада показали високу дозу професионалности и смирености”, предлаже Попадић.
Он додаје да је позитивно изненађен јавним наступима министра здравља Златибора Лончара, за којег оцењује да је показао “високу дозу конструктивне смирености и експертности”.
Грађани не реагују добро на вику
Говорећи о повишеном тону који се употребљава на конференцијама, Попадић објашнајва да је реч о погрешном приступу и да ће веома мали број људи послушати некога ко им се на такав начин обраћа.
“Многи ће пре послушати људе који имају стручни ауторитет, а не некога ко је ‘глава нације’. Људи могу да терају инат и једнима и другима, али ће се пре љутити на онога ко им наређује, а није стручан. То може да се врати као бумеранг ономе ко шаље такве поруке”, упозорава Попадић.
Он је навео да грађани радије слушају забране кад их предлажу стручњаци, а поготово кад су оне изречене смиреним ауторитативним тоном.
“Али, ако је то оно ‘ја се љутим на њих што излазе и сад ће да почне полицијски час у седамнаест часова’, то онда код људи ствара мишљење да те мере нису уведене зато што су неопохдне, иако јесу, већ зато што се председник љути на народ”, описује Попадић.
Тошковић објашњава да непослушност грађана проистиче из неповерења према институцијама које је годинама присутно.
“Људи на овим просторима нису навикли да слушају државу, јер им је она често била непријатељ. Развио се став да је Влада Србије нешто у шта не би требало веровати. Нажалост, понашање власти продубљује то неповерење. Кад наступате тако, онда имате контраефекат, изазивате одбојност и онда вас грађани не слушају”, закључује професор Филозофског факултета.
