Прочитај ми чланак"Ето то сам хтела да поделим са вама, да сам ужасно бесна и разочарана на људски род"
Запањена пред небригом својих суграђана остала је синоћ једна Београђанка. Она је пола сата покушавала да на улици помогне раздраженој бескућници, којој је мало хуманости очито било потребно, а за све то време, у прометној улици на Бановом брду, само се још двоје људи понудило да нешто учини.
Printskrin: Facebook/Anđelka Dučić
А. Д. поделила је своје искуство на друштвеној мрежи Фејсбук, надајући се да ће, када се суоче са срамом, људи убудуће имати мало више свести једни према другима, нарочито јер је несрећа нешто што сваког може да задеси.
Њен статус преносимо у целости.
– Данас сам изашла из куће и угледала ову жену како седи на коловозу у једној од најпрометнијих улица на Бановом брду. Прво сам помислила да јој је позлило или да ју је неко згазио. Пришла сам јој и онда сам схватила да је у неком свом свету. Почела је да се дере на мене и била је агресивна, па сам се повукла. Било је очито да јој није добро, причала је сама са собом и одбијала да устане са коловоза – каже она.
Аутомобили и аутобуси су је само заобилазе или, један аутомобил ју је умало згазио, пролазници су је игнорисали, додаје.
– Ја нисам могла да је оставим да седи тако на коловозу и чека да је неко убије. Позвала сам полицију (размисљала сам коју службу да зовем и закључила да це полиција најпре реаговати, поготово сто је станица иза ћошка, а они већ знају кога јос треба, ако треба, да позову) и јавила им шта се дешава и да дођу сто пре, јер ће је нешто згазити. Она је у међувремену почела да пузи по коловозу ка Ади. Ја сам извадила телефон да снимим како бих имала снимак за полицију.
– Покушала сам да јој приђем неколико пута, али је била јако агресивна и нисам могла да јој приђем, циљ ми је био да је склоним са коловоза. За све то време пролази гомила људи, младих и једрих, пролазе пешке, заобилазе је колима, трубе на њу, вређају је и нико није стао да помогне жени која очито није добро.
– Коначно је један дечко стао да види шта се дешава и успео да је буквално довуче до ивице, како је нешто не би згазило (и даље је одбијала да устане). Отишао је да јој купи мало хране и воде док сам ја остала поред ње да сачекам полицију. Патрола је дошла, рекли су да је већ познају и да је она бескућница која “живи” у неком напуштеном објекту ту близу, и одвели је где треба.
– Није поента приче ни ова жена, ни полицајци који су били изузетно фини и коректни. Поента је да је та жена седела на коловозу, очито болесна, у прометном делу града у осам увече, минимум пола сата (а вероватно и дузе, пола сата сам само ја провела са њом) и укупно ТРОЈЕ људи је покушало да јој помогне (ја, тај дечко и старија комшиница која није могла много тога да учини).
– Ето то сам хтела да поделим са вама, да сам ужасно бесна и разочарана на људски род. Најлакше је слегнути раменима и рећи “ех знаш колико има таквих” (као што ми је пар људи добацило у пролазу), али ја и даље не могу да схватим да неко може да види друго људско биће у очитој невољи и не учини апсолутно ништа. Надам се да ће их макар бити мало срамота ако виде овај пост и можда сутрадан се понесу другачије…
Да ли бисте помогли непознатим људима у невољи? Шта бисте ви урадили на Анђелкином месту? Јавите нам у коментарима.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 6, 2019
