Прочитај ми чланак
(Ало)
Афлатоксини нађени у млеку, који су алармирали не само Србију, већ и читаву Европу, само су неки од отрова из групе микотоксина, који представљају опасност по безбедност људи, упозоравају стручњаци!
Они у разговору за „Ало!“ кажу да су на нашем простору заступљене и много опасније гљивице, које могу изазвати тумор бубрега и уринарног тракта, крварење из црева и плућа, као и обољење познато као балканска ендемска нефропатија! Код стоке, ови токсини изазивају масовне побачаје и повраћање!
Иако је до сада познато више од 300 микотоксина, један од најтоксичнијих и најзаступљенијих је охратоксин А (ОТА). Јавља се у различитим врстама биљних производа као што су житарице, брашно, кафа, чајеви, зачини, махунарке и сушено воће, и то као резултат лоше пољопривредне, хигијенске и складишне праксе. Такође, пронађен је у вину, пиву и воћним соковима, као резултат употребе загађених сировина за њихову производњу.
Према речима Драгана Шефера, професора на Ветеринарском факултету, ОТА је много чешћи од афлатоксина, који је код нас откривен у млеку тек након што је пронађен у овој намирници у Хрватској.
– Овдашњи услови много више погодују стварању ОТА него афлатоксина. Ова гљивица код људи напада бубреге и одговорна је за болест бубрега познату као балканска ендемска нефропатија. Код животиња узрокује значајне губитке у сточарској производњи, односно стока престаје да једе, не напредује, смањује се репродуктивна и оплодна моћ, а генетски материјал слаби – објашњава професор Шефер за “Ало!”. Иначе, новија истраживања указују на могућу улогу ОТА и у развоју канцера тестиса код људи. Степен појављивања канцера тестиса у 20 земаља био је у значајној корелацији са конзумирањем кафе и свињског меса по становнику.
Шефер напомиње и да се поред ОТА у сточној храни може наћи и митотоксин зереаленон, који је у прошлости био одговоран за масовне побачаје код крава и свиња. Дејство овог токсина је слабо испитано на људима, али се његово деловање везује за прерани пубертет и канцер цервикса код деце у Порторику.
Иако би присуство микотоскина у сточној храни и намирницама требало да се редовно контролише, након афере са афлатоксином оправдано је питање колико се то заиста и ради.
– Уколико желимо да спречимо да заражена храна доспе до људи, морају се предузети све агротехничке мере обраде, као и мере заштите у складишном простору. Такође је потребно увести посебан вишестепени мониторинг који ће покривати цео ланац производње и дистрибуције хране – закључује Шефер за наш лист.
