Сента Миленковић, дугогодишњи телохранитељ Слободана Милошевића преминуо је данас на Војномедицинској академији у Београду.

Полицијски генерал у пензији је пуних 11 година био Милошевићев први пратилац и његова верна сенка.

Миленковић је постао познат јавности када је на помену 600. година од Косовског боја, статирао иза леђа тадашњег шефа државе, Слободана Милошевића с руком на оружју.

Сента није био само чувар, већ и шофер. Возио је шефа и 7. марта 1992. у „тојоти карини 2“, кад је на њих у Улици војводе Путника, из супротног смера налетело друго возило. Скренуо је и ударио у бетонски зид.

Милошевић је примљен на ВМA, указана му је медицинска помоћ и пуштен је на кућно лечење, због лакшег потреса мозга, због чега и није отишао на преговоре у Брисел. Касније су се појавиле приче да је Сента све исценирао како би поштедео шефа од непријатељске дипломатије ЕУ.

Ова епизода добродошла је студентима у зимском протесту 1996/97. да се нашале и покажу да, осим што има оних што чувају и возе председника, има ко и да му пише. На транспарентима су исписали: „Слобо, не мењај возача“ и „Сента, мајсторе“.

Тих дана Сента се са студентима срео и у „четири ока“. Млади и луди, академци су се једне ноћи пробили до Дедиња и налетели на њега, у Улици вајара Ђоке Јовановића. Тврде да се он прво изненадио, па замлатарао пиштољем, и на крају опустио, уз коментар: „Можете да ми…“.

Много година Сента је својом фацом „ја сам бабарога“ верно и предано радио свој посао. Заузврат, био је добро плаћен, добио је и дуго жељени чин генерал-мајора (7. јула 1997). Онда су га послали у превремену пензију.

Извор: Курир

Ознаке: Сента Миленковић, Слобин телохранитељ, Слободан Милошевић