Прочитај ми чланакТрећом верзијом Преднацрта Грађанског законика дефинитивно је искључена могућност закључења истополних бракова у Србији, али новину представља признавање имовинских права из ванбрачне заједнице два лица истог пола.
Такође, у најновијој верзији Преднацрта ГЗ одустало се од црквене форме закључења брака, који би био признат као и онај закључен пред матичарем. У оба случаја ограничења поставља Устав Србије.
Фото: Pixabay – freeimages
„Преднацрт ГЗ не предвиђа могућност склапања брака за истополне партнере, јер то није у складу са Уставом који предвиђа да се “Брак се закључује на основу слободно датог пристанка мушкарца и жене пред државним органом““, прецизирала је за Танјуг један од аутора Преднацрта Олга Цвејић Јанчић.
Због тога би, како је указала, пре промене Устава, признавање права на склапање брака лицима истог пола би представљало директно кршење Устава.
Међутим за разлику од претходне две верзије, трећом верзијом Преднацрта је предвиђено признавање имовинских права која произилазе из заједнице живота два лица истог пола, јер је предефинисана ванбрачна заједница, напоменула је Цвејић Јанчић.
По најновијој дефиницији, ванбрачна заједница је „трајнија заједница живота два лица различитог или истог пола (ванбрачни другови) између којих не постоји брачна сметња крвног сродства и ниједан од њих се не налази ни у браку нити у заједници живота са неким другим лицем“.
Према речима професорке Цвејић Јанчић, то значи да се признају ограничена дејства животних заједница истполних партнера, као што је право на заједничку имовину, на међусобно издржавање и право на закључење имовинског уговора којим би уредили међусобне имовинске односе, попут брачног уговора, који је такође дефинисан Преднацртом ГЗ.
Међутим, како је напоменула, овим решењима није искључена могућност да се посебним законом, уколико дође до промене Устава, легализује право на склапање брака два лица истог пола и признају сва правна дејства која из тога произилазе односно која су призната супружницима.
Иначе, до 1994. године хомосексуални однос представљао је у Србији кривично дело.
Када је у питању црквена форма брака, од ње се одустало јер, према речима Цвејић Јанчић, наш Устав то не дозвољава, већ предвиђа да се брак склапа пред надлежним државним органом.
Очекивало се да ће у току израде ГЗ Устав бити промењен и да ће бити предвиђена и могућност склапања брака пред верским старешином који би производио иста дејства као и брак закључен пред матичарем.
Међутим, како је указала професорка, промене Устава се нису догодиле, а рад Комисије за израду ГЗ у завршној фази.
„Склапање брака у верској форми је дозвољено, било пре било после склапања грађанског брака, али брак склопљен само у црквеној форми не би имао дејства“, нагласила је Цвејић Јанчић.
