Прочитај ми чланак"Нама је директно, из џепа грађана Србије, на санкцијама узето 600 милиона долара на годишњем новоу и то људи треба да знају", обавестио нас је председник Србије Александар Вучић, указујући на све економске јаде које ћа нас задесити због рата у Украјини и санкција које је Европа увела Русији. Једно је извесно, чека нас рупа у буџету, а стручњаци су подељених мишљења – једни тврде да ћемо скупље плаћати различите намете, а други да ћемо државне губитке надокнадити скидањем узди са замрзнутих цена и поскупљењем горива на пумпама.
Председник нас теши, каже да за финансијски мањак који се очекује има решења, али неће да каже које. Са друге стране, саговорници Нове кажу да не постоји магично решење, а епилог је повећање јавног дуга. Енергенти су скупљи него икада, извоз све мањи, а увоз све већи – у сваком случају цену свих економских непогода платиће грађани кроз различите намете.
Утицај кризе на Србију
Високе цене енергената и значајно скупљи увоз главни су показатељи да се украјинска криза прелива и на Србију, тврди саговорник „Нове“, др Иван Николић, научни сарадник Економског института и сарадник часописа „Макроекономске анализе и трендови“ (МАТ).
„Скупљи су енергенти, већи је увоз, а самим тим је теже затварање спољнотрговинског дефицита. Руска агресија на Украјину носи висок ризик за одрживо снабдевање, а све се то надовезало на проблеме који су били узроковани пандемијом коронавируса, на те пренете ефекте високих цена полупоризводних сировина“, каже Николић за „Нову“.
Додаје да је рат у Украјини допринео драстичном порасту цена енергената, али и порасту цена хране, јер уз високу инфлацију производе из увоза сада плаћамо више него пре почетка украјинске кризе.
„Имамо већи спољнотрговински дефицит, а како се он најчешће финансира из буџета, самим тим је већи фискални дефицит“, каже Николић.
Фискални дефицит утиче на раст каматних стопа, смањење инвестиција у држави, а по правилу и на раст јавног дуга.
Повећање јавног дуга неминовно значи и повећање пореза у будућности, те је сигурно да ће сваку рупу у буџету Србије коју створи украјинска криза, попуњавати грађани.
Павле Петровић, председник Фискалног савета, каже за „Нову“ да су истраживања о томе шта криза у Украјини чини буџету Србије у току, те да ћемо тек кроз неколико недеља имати тачне информације о томе колика је штета начињена, колика је „рупа у буџету“ настала од почетка рата и којим мерама ћемо је „затрпати“.
Дефицит од 600 милиона долара, још једна Вучићева манипулација
Како за „Нову“ каже Михаило Гајић, 600 милиона долара које спомиње Вучић је превелика цифра.
„Председник је познат по томе да манипулише различитим економским подацима и да извлачи оне које њему иду у корист, те ја уопште не видим како је могуће да забраном увоза руске нафте Србија буде оштећена за толику суму новца, која представља више од један одсто бруто домаћег производа“, оценио је Гајић.
Он објашњава да се, када је у питању нафта, она из Русије у Србију увозила у малим количинама, недовољним да створи толику рупу у буџету.
„Када погледамо податке Републичког завода за статистику, видимо да је око 90 одсто нафте коју је Србија увозила дошло из Ирака, али и из Казахстана, док је око 10 одсто нафте која је у Србију увезена за даљу прераду било пореклом из Русије“, каже Гајић за „Нову“.
Додаје да, уколико би Србија заиста била на губитку од 600 милиона долара, то би значило да је комплетно забрањен увоз нафте у нашу државу од стране свих земаља од којих тренутно набављамо овај енергент, те смо приморани да увозимо нафту из Русије по изузетно високим ценама.
Гајић истиче да, уколико се испостави да је Србија због санкција на руску нафту заиста у губитку од 600 милиона долара – цену ће платити грађани.
„Разлика је у томе што ће цена горива бити виша него раније, питање је само колико“, оцењује он.
Наш саговорник истиче да скок цене горива не би требало да буде велики, али ће до њега доћи јер ће НИС, услед повећаних трошкова пословања, морати да надомести то кроз поскупљење својих производа.
„Поставља се питање да ли ће НИС моћи то да уради због тога што држава ограничава млаопродајну цену горива, јер оваква одлука државе о контролисању цена може да утиче на то да се НИС суочи са пословним губицима, а нисам сигуран да ће држава финансијски помагати НИС уколико до губитака дође“, закључује Гајић.
Економисти Саша Ђоговић и Љубодраг Савић истичу да нових задуживања од стране државе неће бити – финансијски мањак надоместиће грађани кроз скупљу нафту на пумпама.
Цена горива на српским пумпама је тренутно замрзнута, али по мишљењу наших саговорника, попуштање тих узди је још један од начина да се буџетски мањак попуни.
„Овај губитак надоместиће грађани кроз скупље гориво – било само возачи на пумпама, било власници фирми чије пословање зависи од горива“, каже Савић.
Саша Ђоговић истог је мишљења, а додаје да је било питање времена када ће се политичке одлуке председника преломити на грађане.
„Држава неће подизати кредите и задуживати се – губитке које помиње председник отплаћиваће грађани кроз високе цене нафтних деривата“, закључује он.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 9, 2022
