Поплаве унесрећиле и дијаспору

22:03 19.05.2014.

Катастрофалне поплаве које су задесиле Србију нису мимоишле ни најмногољудније дијаспорско место – Свилајнац.

Мада се из већег дела града вода повукла, у неколико улица је могуће проћи тек тракторима или камионима, а најгоре је прошао дечји вртић који изгледа као острво усред неког језера.

Репортери „Вести“ обишли су јуче овај град и уверили се у катаклизмичне размере поплаве због чега је Свилајнац и даље без струје, воде, али и фиксне телефоније.

Општинске власти сваког јутра у центру града деле бесплатне ланч пакете и хлеб, а на више пунктова се налазе цистерне са пијаћом водом.

– Све трафо-станице су оспособљене, али струју ћемо укључивати селективно јер се плашимо могућих несрећа. Ускоро ћемо успоставити и телефонске везе, па ће наши у дијаспори напокон моћи да нас контактирају, ово је елементарна непогода каква се не памти – каже за „Вести“ председник општине Предраг Милановић. Он додаје да је најкритичније у насељу Бојача, али и дечјем вртићу где недостају кревети и душеци и апелује на расејања да помогне.

Што због немогућности комуникације, а што из страха, доста дијаспораца је ових дана стигло или стиже у Свилајнац.

Дуја и Златко Мијатовић из Цириха – Винтертура су стигли у суботу потресени призором који су видели преко телевизије.

Када су стигли, нису могли да верују шта виде.

– Затекли смо катастрофу. Готово цео град је био под водом, а наша кућа је преживела судбину других. Сада недостају пумпе и цистерне које ће ту воду да избаце. Наравно, и да се молимо драгом Богу да не дође до нових, већих падавина, или, далеко било, да се Морава не излије. Ако дође до тога, од Свилајнца неће остати ништа – драматично упозорава Златко.

Његова супруга каже да су и кћерка Јасмина и њен супруг Милан такође хтели да пођу, али су их задржали, јер не треба правити панику.

Предраг (64) и Мирослава (62) Васиљевић живе у Паризу. Тамо су им и синови: Горан, Небојша и Александар, а планирали су да у Србији остану само за Васкрс и 1. мај. Уместо да се врате у Француску, из подрума покушавају да извуку воду.

– Порше и ауди су уништени, а ево, ту су ми још четири мотора. Али битно је да су главе остале читаве. Звало ме је много пријатеља и родбине, како из Француске, тако и из других делова Европе запрепашћени оним што нас је снашло – вели Предраг док показује подрум који сада више личи на мали базен.

Стигао из Париза: Далибор Павловић

Његова супруга и даље не може да дође себи.

– Када сам видела да нам се улица претворила у реку, стала сам и почела да плачем од немоћи. Вечерас стиже син, па ћемо заједно пробати да спасимо шта се спасти може – вели Мирослава.

Њихов комшија, 26-годишњи Далибор Павловић, тек што је стигао из Париза са дедом Александром. Тек треба да установе шта је све страдало.

У Улици Ћирила и Методија 45, Славољуб Петковић (60), спасава шта се спасти може из куће рођене сестре Милице Цветковић која живи у Луцерну у Швајцарској.

– Зове на сваких сат-два. Очајна, кука. Покушавам да је утешим, али не вреди. Знам да јој је јако тешко, а како против природе – теши се Славољуб.

У невољи им се одмах нашао Драгољуб Младеновић који је 26 година радио у Швајцарској. Био је шеф једног ресторана, али кроз горак осмех признаје да му то знање сада пуно не помаже.

– Сада треба бити вешт са пумпама, како би се вода што пре извукла напоље.
На углу следеће улице, испред капије и са водом која је потпуно прелила темељ куће, стоји 64-годишња Драгица Миловановић.

Читав живот је радила у Берну, штедела сваки динар, а водена стихија је све однела у року од пет минута.

Помажу Врањанци и Македонци

Јуче око поднева у Свилајнац је упућен камион са око осам тона различите робе коју су поклонили Врањанци али и грађани Македоније из Куманова и Скопља који своје

донације за помоћ поплављеним подручјима доносе у Врање.

Штабу за ванредне ситуације у Свилајнцу из Врања упућена је већа количина флаширане воде, конзервиране хране, средстава за хигијену, ћебади, одеће и обуће.

– Око пет ујутро, када је вода почела да надолази, брзо сам одвезла аутомобил у брдо. Када сам се вратила, вода је већ била пред капијом. Син Живица и снаја Сузана зову из Швајцарске, теше ме. Нисам ни смела да им кажем да су ми неки људи тражили силне паре да ми изваде воду из подрума. Па ваљда у овим тренуцима морамо да смо сложни, да не гледамо у динар, већ како да помогнемо једни другима – вели огорчено Драгица.

Док се екипа „Вести“ удаљавала из Свилајнца, над овим градом се сљуштила јака киша. Мештани гледају у небо. Преостаје им само да им Бог помогне. Једино он може против природе.

Уступила кућу угроженим комшијама
Биљана Рајковић (66) из Берлина лако би могла да се упише у праве хероје.
Када је видела шта се догађа са комшијама, одмах је прихватила четворо деце својих првих комшија Илића: Милицу (22), Марину (18), Марију (10) и Јелену (9).

– Зар сам у овом тренутку требала да размишљам само о себи? Па природно је било да моја кућа буде и њихова, јер овакву трагедију и Свилајнац и Србија не памте. Уверена сам и да ће наша дијаспора, као толико пута до сада да буде на висини задатка и помогне – вели ова храбра жена којој је млађа кћерка Ана са својом децом у Берлину, али је зове буквално на сваких неколико сати.

– Разумем је што је потпуно успаничена, као и већина нашег света који има родбину и пријатеље у Србији. Претпостављам да бих се и ја тако понашала – објашњава Биљана.