Прочитај ми чланак

ПОДВИГ КАКАВ СЕ НЕ ПАМТИ! ПЕШКЕ СТИГЛИ ИЗ НС ДО ПРИЗРЕНА: Никад Срби неће дати …

0

Након 21 дана хода и препешачених око 700 километара, Нина Стојановић, председница хуманитарне организације Стуб краља Стефана и новинар Томислав Ловрековић, остварили су свој циљ! Стигли су из Новог Сада у Призрен, а са надом да су својом неуобичајеном мисијом указали на социјалну и безбедносну угроженост Срба на Косову.

Одлуку о несвакидашњем путу, кажу, донели су спонтано, а вођени идејом о подизању националне свести о значају Косова и Метохије.

– Било нам је негде мука од пуког кафанског патриотизма, дизања три прста, Фејсбук ратовања и осталих непродуктивних начина наводне борбе за националне интересе. Просто смо се одлучили да урадимо нешто радикалније и конкретније што може бити корисно и за дизање свести и када је реч о конкретним мерама, у смислу донација и акција. Одабрали смо ово као најрадикалнији вид акције који не прелази у потпуни екстрем, а који може бити интересантан ширем кругу људи – каже 28-годишњи Ловрековић за „Вести“.

Оливер диван домаћин

На свом путу, они су корацима одмерили путеве до Шапца, Ваљева, попели се на Равну гору, необичним путем спустили до Чачка…

– Из Новог Сада смо кренули 29. јула и правили смо паузе у путу. Када пристигнемо у неки град, када нам се учини интересантним, останемо да га обиђемо. Када смо кренули били само веома мотивисани, али како смо почели да се приближавамо, та мотивација је све више расла јер је Призрен ближе. Наша Србија је богата дивним људима који могу да се сретну на сваком кораку. И то може бити домаћица, конобар, ветеринар, фудбалски тренер – истиче 23-годишња студенткиња Нина Стојановић.

Преко Ушћа и Рашке, дошли су на прелаз Рудницу.

– Очекивали смо макар мало затезања, али нас је изненадило да су се чак понудили и да нас повезу када су видели да људи иду пешке. Од како смо ушли на Космет, ту се поприлично задржавамо и у сваком месту – истичу наши саговорници.

Осим лепоте места, разлог су, признају, и добри домаћини:

– У Лепосавићу смо планирали да останемо ноћ, а задржали смо се три. Ту нас је угостио Ненад Радосављевић који нам је био одличан домаћин и својим искуствима нам оплеменио и обогатио овај пут. У Косовској Митровици диван домаћин нам је био и Оливер Ивановић који нам је решио питање преноћишта и био при руци за све. А у Грачаници смо се срели са Бранимиром Стојановићем.

Далеко више него са политичарима, Нина и Томислав дужином косметске трасе од севера ка југу разговарали су са обичним грађанима, Србима који живе на КиМ.

– Знали смо, али ти разговори су нам потврдили да је реалност грађана који живе овде на југу веома различита од медијске слике, од онога што ми добијамо. Да о многим детаљима из свакодневног живота, проблемима, начину и условима живота, ми немамо ни приближну представу, чак ни у нагађањима – истиче Томислав.

Успела мисија

До Призрена, до Косова, ишли су дужим путем, управо да не би пропустили градове и села и на стотине дивних људи које су срели. Са њима, одлучно корачајући, причали су о Косову.

– Лично смо се уверили да се српски народ никако није одрекао Косова и Метохије. Бар они људи које смо ми сретали, с обзиром на то да је реч о поприлично шареним срединама, из различитих крајева Србије, може се направити и нека статистика да просто људи сматрају да је КиМ неодвојиви део Републике Србије и да је духовна колевка свих Срба на КиМ – истиче Нина.

Нисмо срели никога ко би нам рекао: Децо, маните се тога, додаје Томислав.

– Свуда се намеће да је Косово небитна тема, али ево, након разговора с великим бројем људи, нисмо наишли ни на кога ко би рекао да га не занима Косово. То је супротна слика од медијске која се намеће – закључује наш саговорник.

Нина и Томислав у својој намери су сигурно успели. Путем друштвених мрежа контактирао их је велики број људи заинтересован за ситуацију на КиМ.

– Не само наши пријатељи и познаници, него и људи које апсолутно не познајемо јављају се сада и исказују заинтересованост за стање на КиМ што раније није било у фокусу њиховог интересовања. То јесте био један од основних циљева ове мисије, тако да можемо рећи да по броју људи који нас је контактирао, по питањима које постављају, бризи коју показују, овај подухват већ даје резултате – истиче Томислав.