Прочитај ми чланак
Није нова вест да је прилив миграната из Сирије и Ирака резултирао одлуком мађарске владе да се огради од проблема – бодљикавом жицом. И то ништа мање него према Србији. Некима се решење није визуелно допало, кажу, подсећа их на концентрациони логор… Аргументи других су били хуманитарне природе: „како да вратимо назад несрећне људе?“ и сл. А један од наших водећих политичара је ово решење назвао неразумним. Лично мислим да је такво решење све, само није неразумно. А ево и зашто.
Да, Мађарска ризикује да изгуби свој углед код осталих земаља ЕУ. Да, имаће неке ситније губитке због тога што српски туристи и зависници од шопинга неће улазити до даљњега у Мађарску (осим, евентуално, авионом). Но, као што знамо, у данашње време свако чудо траје три дана, па ће се и на овај „ружни гест“ заборавити… посебно кад се земље ЕУ почну хватати за главу због последица уласка емиграната у исту. Узгред, од почетка године је у ЕУ ушло преко 100.000 миграната. И не види се крај. Код нас се цифре крију, час се барата стотинама, час стотинама хиљада…
Међутим, примајући срдачно мигранте и водећи рачуна о томе да се не крше њихова људска права (чиме су се одмах позабавили дежурни душебрижници и извесни медији), ми, као и обично, нисмо најпре помислили да ли се на неки нацин угрожавају наша права и крше наши закони. Јер, пре свега, у земљу може да уђе свако с тужном причом да је он угњетен у својој земљи и да затражи помоћ, па и азил. А, с обзиром на подручје, из којег долазе и на растућу тенденцију ширења џихадизма и тероризма, није ли наивно не претпоставити могућност уласка милтантних џихадиста, „вукова обучених у овчије коже“, оних који ће сутра врбовати и обучавати све наше потенцијалне непријатеље (а знамо и сами где смо најрањивији, ваљда?).
Мноштво је нелегалних прелазака границе због тога што напа граница „није херметички затворена“, а не треба ни да буде (?!), како нам лежерно саопштише из граничне службе. Такође, ми не знамо ни какве болести ти људи евентуално носе са собом, какве навике, те шта можемо очекивати, уколико остану у Србији.
Што је најшокантније, наше власти су им понудиле упитник, у којем они сами, између осталог, треба да се изјасне о томе, да ли желе да иду даље у ЕУ или ће затражити азил у Србији. (Сами тражимо проблем!) Јер, наводно, ми смо будућа чланица ЕУ… И шта с тим? Треба да будемо већи католици од папе?!? Посебна је тема колико нам добра доноси и колико нам уопште треба то чланство у ЕУ…
Дакле, замислите сада да све те десетине хиљада, а с временом стотине хиљада (или можда милиони?) људи не буду примљени у земље ЕУ (а како ствари сада стоје, тамо им се не радују!). Замислите да остану овде. Пре свега, ко ће да их храни? Затим, у идеалним условима, када би све хуманитарне организације света решиле само њих да хране, чиме ће они да се баве, ако немају посао?!
Зна се чему то води… Позната је ствар, такође, да досељеници из Африке и Азије у земљама ЕУ живе груписани у неке врсте енклава, где владају њихови обичајни закони и где они апсолутно немају потребу да прихватају домаће навике свакодневног живота. Штавише, нога белог човека тамо не сме ни да крочи. То изгледа као својеврсни Бронкс сваког таквог града у ЕУ…
Осим тога, уколико у извесном делу Србије они буду већинско становништво, не знамо каква изненађења можемо да очекујемо: мислим на искуство с Косовом, где је демографски проблем прерастао у проблем отцепљења дела територије. Можемо ли ми с тим да се носимо? Посебно ако узмемо у обзир да су ти људи исламске вере, а да ми већ имамо мину успореног деловања у виду санџачких муслимана и Албанаца управо на граници с Косовом…
Следеће питање је: где ће ти људи бити смештени? Пре неки дан смо видели немилу сцену избацивања избеглица, које већ двадесет година живе у принудном смештају – сцену која нимало није ганула напе власти, нити новинаре… А сви се згражавају над жичаном оградом, коју подиже Мађарска, и сви се осећају дужни да помогну неке стране људе! А propos… Кад већ говоримо о тим нашим избеглицама, коментар дописника те ТВ-станице је био да су локалне власти понудиле избеглицама решење: да под повољним условима граде куће на парцелама (уколико их већ имају!) или да уз неке повољности откупе станове! Просто, као да завитлавају несрећнике без посла и крова над главом!
И ту ми се упали лампица: или су можда наши невољници мање вредни од туђих невољника, па зато морају на улицу? Да би се ослободио смештај за сиријске мигранте и да бисмо пред светом глумили хуманост?! Не би био први пут да гледамо овакво ниподаштавање себе ради угађања другима. Најактуелнији пример: туђим жртвама се поклањамо, а својима не тражимо да се други поклоне!…
Не знам каквом се логиком руководе наше власти, али извесно је да је брод звани ЕУ крцат и да сигурно неће хтети да потоне због нових миграната. После Мађарске, огласили су се и словачки демонстранти… Демонстрације се шире и по другим земљама ЕУ, али о томе није популарно говорити, изгледа. Прича се само о наводној подршци. Да, видели смо слике тих који подржавају мигранте – ниједан белац није био међу њима. Шта тиме желим да кажем?
Порука уопште није расистичка, никако. Треба само да схватимо да смо ми, као предворје Европе, тренутно у најнезавиднијој позицији, јер нема гаранције да ће мигранти отићи даље. Уместо да тражимо гаранције ЕУ (која инсистира на поштовању људских права) да ће и примити мигранте, који пролазе кроз Србију, ми се науштрб својих грађана надмећемо с ЕУ у хуманости. Да нећемо још смањивати плате и пензије, да бисмо их издржавали?!?
Лично сматрам да, ако због тих истих миграната треба још макар један избеглица да остане без елементарног смештаја, ако само још један пензионер или незапослени треба да умре од глади или да се убије (што се масовно дешава у последње време!), нека нас прогласе нехуманима! Наши грађани су приоритет, ваљда!?! О другим опасностима овакве „хуманости“ да не говоримо!
Подигнимо и ми жицу док је време!… Ако треба да бирамо – штитити своје или туђе, изаберимо своје!…
Извор: Србин.инфо – Соња Павлова
