Прочитај ми чланак
Последњих месеци, врши се притисак на нашу земљу да прихвати увоз ГМО-производа у замену за улазак у светску трговинску организацију. Поставља се логично питање, да ли и ко, од тога има користи, а ко штету.
Шта то Србија има, и чиме располаже, шта губи а шта добија, ако ишта добија. Како све то утиче на нас као произвођаче, као потрошаче, и на крају као на људе? Превише питања, чији одговори не иду нимало у прилог увозу ГМО, али исто тако је очигледно, и да је малодушност захватила велики број људи. Ипак, једна пољопривредна струка је дигла свој глас. Пчелари!
На редовној годишњој скупштини Савеза пчеларских организација Србије (СПОС), усвојена је декларација о забрани производње, промета и потрошње ГМО-производа. Декларација је усвојена једногласно, а основна идеја водиља је да се нипокоју цену не одустане од тренутно важећег закона усвојеног 2009. године, који изузетно строго забрањује било какав увоз, коришћење, производњу или продају ГМО.
Бојазан пчелара није неоснована. Током 2011. године, откривен је полен ГМО-биљака у меду пореклом из Аргентине, што је изазвало огроман порећај у снабдевању овим производом земаља Европске Уније, где су ГМО-производи углавном забрањени. Тај поремећај тржишта је узроковао и застој у пласману српског меда, јер су захтеване контроле и испитивања о присуству ГМО-полена у меду пореклом и из других земања, па и из Србије. Наравно, у нашем меду га нема, што отвара широм врата извозу у неограниченим количинама. Нема га за сада.
Шта би се десило да се промени закон и дозволи промет и увоз ГМО-производа. Увознички лоби би врло брзо омогућио увоз ГМО-семена соје и кукуруза, који садрже ген отпоран на тотални хербицид. На жалост, пчеле неретко лете и на метлице кукуруза сакупљајући управо полен, који јесте стерилан, али садржи убачени ген. Полен пчеле смештају у своје саће, где га прекрију медом. Врцањем он на крају доспева у тегле. Таквом меду драстично опада цена, управо због непознаница око последица на кориснике, а поготово на следеће генерације.
Србија је у 2012. години извезла 2.967 t овог нашег изузетно здравог и цењеног производа. Потребе и могућности за извозом су практично неограничене. Цене које је СПОС издејствовао предходних година су достигле 3.5 – 3.7 € (ливадски и багремов мед), и 2 -2.2 € (сунцокретов). Пчеларство је постало профитабилно занимање од кога се поштеним радом могу зарадити плата за пристојан живот. Широм Србије млади људи отпочињу да се интересују за пчеле и пчеларство, у нади да реше питање своје егзистенције.
Пчеларски позив на разум се шири. Након усвајања декларације на скупштини СПОС-а, иста је усвојена већ следећи дан у Лазаревцу, па у Сивцу, Нишу, Крупњу, Апатину, Алексинцу… У Кули су чак успели да декларацију прихвате и усвоје одборници скупштине општине. Направљени су бројни интервјуи са медијима, и контакти са другим удружењима и покретима који су свесни штетности промене закона. У скупштини Србије, на јавном слушању о штетности ГМО- производа, председник СПОС-а др Родољуб Живадиновић је за своје излагање добио највећи аплауз.
Не смемо стати. Слободом се не тргује.
дипл.инж. Горан Чакардић
