Прочитај ми чланакОсам дана откако је Нацрт закона о унутрашњим пословима јавно објављен, јасније се назире како представници извршне власти замишљају позицију и улогу полиције у друштву.
Поједностављено речено, власт би полицију са ширим овлашћенима и строжијом политичком контролом него што је до сада био случај.
Представници цивилног сектора су претходних дана критиковали бројне одредбе овог нацрта, а данас је група невладних организација затражила од представника министарства да продужи јавну расправу макар још месец дана како би могло да се ради на поправци нацрта.
Више од других, критиковане су одребе којима се легализује масован биометријски надзор, односно коришћење софтвера за препознавање лица. Исто тако, замерке су упућиване оним одредбама који проширују могућности полицијских службеника да без судског одобрења улазе у станове грађана.
Једна од организација која је потписала захтев за продужење јавне расправе су и Партнери Србија. Ана Тоскић Цветиновић, извршна директорка ове организације истиче да је у нацрту најпроблематичнија могућност увођења биометријског надзора.
– Такво решење не би смело да се нађе у финалној верзији нацрта због последица које би оно могло да има на људска права и слободе. Србија није као друштво спремна за један такав систем због свих пропуста које смо у прошлости имали у погледу заштите података. Додатан проблем је што су у нацрту закона о евиденцијама, који је паралелно у јавној расправи, права грађана у погледу приступа информацијама која се прикупљају готово укинута, наводи Тоскић Цветиновић.
Као проблематичну, она истиче и одредбу којом су проширена овлашћења полиције приликом уласка у домове грађана. Наиме, нацрт предвиђа да полиција може без одлуке суда да уђе у стан, између осталог, и како би отклонила непосредну опасност по људе или имовину. Под овим, прецизира се даље, подразумева се “постојање основа сумње да се припрема, врши или да је извршено кривично дело”.
– Независно од тога да ли је у питању неспретно формулисана одредба, она прешироко дефинише услове под којима полиција може да уђе у нечији стан. Као таква, ова одредба није у складу са Уставном, истиче Тоскић Цветановић.
Бојан Елек, заменик директора Београдског центра за безбедносну политику истиче да нацрт закона о унутрашњим пословима не решава кључне проблеме у полицији, а да неке додатно продубљује.
– Ови нацртом се ојачава уплив политике у оперативни рад полиције. Примера ради, нацрт омогућава министру унутрашњих послова да издаје обавезне инструкције полицији, а истовремено Сектор унутрашње контроле оставља под министровом контролом, каже Елек.
С друге стране, додаје он, шире се овлашћена полиције од биометријског надзора до употребе гумених метака, што је пракса од које се одавно одустало.
Елек је приметио и још једну занимљивост – наиме у одредби која говори о избору директора полиције, тамо где у важећем закону пише “јавни конкурс” у нацрту пише само “конкурс”.
Одредбе око избора директора полиције запазио је и Синиша Јанковић из Института за истраживање корупције Кареја. Наиме, постојећи закон прописује да директор може да буде неко ко има најмање 15 година рада у Дирекцији полиције. Нови нацрт, међутим, то мења у 15 година искуства у “пословима безбедности”.
– Мислим да се лако може закључити да је човек спреман да заузме фотељу директора полиције, чим се закон усвоји, и да тај човек неће бити из полиције, већ из неких других “послова безбедности”, наводи Јанковић.
Нацрт закона о унутрашњим пословима недавно је објављен на интернет страници Министарства унутрашњих послова, а планирано је да се до краја године одржи јавна расправа.
Министарство је покушало на лето 2021. године да усвоји нови Закон о унутрашњим пословима, али је након бројних приговора стручне јавности одустала од нацрта који је представљен. Наводно, од усвајања закона се одустало на молбу председника Србије Александра Вучића који је рекао да не треба усвајати тако важан закон шест месеци пред изборе.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 18, 2022
