Прочитај ми чланакАна Стаменковић из Лесковца сваког дана иде на рехабилитацију руке. Повреду је задобила у фабрици за производњу каблова "Јура", када је њена колегиница бацила инсталацију на производну линију на којој је Ана радила.
Са уговором на одређено, уместо помоћи и повредне листе која јој по закону следује, добила је заташкавање проблема и отказ.
– Повредне листе не дају, а раднике условљавају да мењају изјаве како би наштеловали причу, јер знају да после тога стиже инспекција рада и тужба од стране радника – каже она за Дојче веле (DW).
Тврди да је након више пута мењаних писмених изјава очевидаца, њена предрадница постала менаџерка.
Ана Стаменковић, самохрана мајка, убрзо је фабрику тужила суду. Каже да су малтретирање радника, незадовољавајућа заштита и нестручно руковођење само делић у мозаику угрожавања радника.
– Они перу паре преко нас, отпуштају… Битно је да се радник налази на евиденцији незапослених, повлаче га, узимају новац од државе, уговор је на три месеца, или буде недељу, две на послу, а затим га пошаљу на плаћено одсуство до краја истека уговора и крећу опет испочетка – прича Стаменковић о Јури.
– Сад им држава дозвољава да чак и труднице које немају уговор за стално, а налазе се на породиљском одсуству, по истеку уговора буду обавештене да се отпуштају због смањења обима посла – тврди она.
Каже да у њеној фабрици постоји синдикат, али да ради у корист послодавца.
Иако је синдикални протест увек добар, каже социолог Ђокица Јовановић, права адреса за протест је држава.
– Газде су овде дошле само да одеру кожу људима, покупе шта могу и оду, као што су отишли из Врања (Геокс, прим. ред.), тако да притисак на њих слабо делује.
– Инвестиција нема нигде у Србији, све су то голи експлоататори. Ово нису фабрике, ово су садистичке мучионице. Не знам шта је горе, да ли услови у којима раде, или то колико су мизерно плаћени. Мислим да је ово друго, ипак најтеже се подноси јер морају да се хране гладна уста у кући – рекао је Јовановић и додао:
– Синдикати би, дакле, морали да притисну државу, и да испред државних установа затворе саобраћај, све. Питање је и колико су радници спремни на то, уцењени, преплашени, не само да ће изгубити посао, сада је могуће да им и децу истерују из школе.
Овај пензионисани професор Филозофског факултета у Београду критикује и синдикалце са „ташном и машном“, који се „боре за радничка права из фотеље“.
– Ако си решио да будеш синдикалац, онда си решио да ставиш руку на пањ. То синдикалци раде у свету. Погледајте Латинску Америку, где је крајње брутално и не повлаче се, не беже.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 2, 2022
