Pročitaj mi članak

Ovde je prodat najskuplji poslovni prostor u Srbiji, za više od 2 miliona- nije Bgd

0

Najskuplji poslovni prostor u prvoj polovini ove godine prodat je u Novom Pazaru. Za lokal od 88 kvadrata novi vlasnik platio je neverovatnih 2.057.065 evra, što je oko 23.375 po kvadratu.

Током претходне две године, стање на новопазарском тржишту некретнина драстично се променило – порасла је тражња, а самим тим и цене.

Управо зато, агентима за некретнине није чудно што је најскупљи квадрат пословног простора на нивоу целе државе продат управо у овом граду, и то за 23.375 евра.

Како каже Алдин Ризвановић из новопазарске агенције “Некрет9”, тајна је заправо у великој потражњи. Управо због ње продају се све врсте пословног простора – и локали и канцеларије.

“Код нас су током целе године, сваког дана, 24/7, пуне улице и кафићи. Због тога и има тражње”, каже Ризвановић.

Наиме, како у Београду, тако и у Новом Пазару, власници бизниса желе да њихове локале види што више људи. Прометност улице заправо је један од главних фактора приликом одабира локације.

“Иначе је пословни простор скуп. Међутим, овај од два милиона евра је екстрем. У питању је локал у строгом центру града, ту су наравно цене највише. Ипак, ако власник огласи пристојан простор, он ће га и продати и лепо зарадити. Има купаца и за ове скупље просторе”, каже нам Ризвановић.

Иначе, квадрат овог простора скупљи је и од најскупљег квадрата у Београду. Ниаме, најскупљи квадрат пословног простора у Београду је током првих шест месеци ове године продат за 18.333 евра. Иако ово вероватно свима осим агентима за некретнине делује чудно, ово није први пут да је Нови Пазар “шампион” када су у питању цене некретнина.

Још у јулу 2005. године, квадрат пословног простора у овом граду коштао је невероватних 50.000 евра.

Какво је стање у Београду?

У Београду је, с друге стране, ситуација другачија. Тражња за локалима није велика, а један од разлога за то су цене ренте. Због тога су предузетници пронашли друго решење.

“Потражња за локалима, а поготово за куповином, је изузетно слаба. То смањено интересовање почело је у доба короне. Тада смо видели да све може да се промени. Људи су почели да раде од куће, бизниси су ‘попуцали’ и људи су и даље у страху од куповине локала, јер не желе да дају велики новац, а после им посао пропадне. Они који ипак траже локале су банке, кладионице и пекаре. Сада више и није важно да локал буде у центру града или неком тржном центру, само је битно да буде на прометном месту, где свакодневно пролази много људи”, објаснио је Никола Чобић, агент за некретнине у агенцији City expert.

Као што Новопазарци воле строги центар, тако Београђани у последње време бирају Миријево, где свакодневно циркулише много људи или локале у близини пијаца, аутобуских станица и сличних прометних локација.

А Београђани такође бирају и станове. Они су повољнији од пословног простора, па их предузетници изнајме или купе, преуреде и направе од њих канцеларију. И годинама уназад се дешавало да се станови у приземљу прилагођавају да буду локали, али је сада овај начин решавања питања простора доживело експанзију, па спрат више није битан.