Од пашњака до научењака: Годишњица смрти М. Пупина, сећање на њега чува и НАСА

15:25 12.03.2024.

Михајло Идворски Пупин, српски научник који је унапредио телекомуникације, један од оснивача НАСА, професор на Универзитету Колумбија, почасни конзул у САД, добитник Пулицерове награде, члан бројних америчких и европских научних установа, умро је на данашњи дан пре 89 година у САД, где је и сахрањен.

Помен Михаилу Пупину, који је умро у Њујорку 1935. године одржан је на задушнице на Вудлан гробљу у Бронксу, где је сахрањен са супругом, а на којем је, како је недавно, након шест деценија откривено, сахрањена и његова ћерка Варвара.

На спомен плочи пише – „Michael Idvorsky Pupin Born October 4. 1858 – Died March 12. 1935“.

Захваљујићи његовом пријатељству са 28. председником САД Вудро Вилсоном 28. јула 1918. године на Белој кући вијорила се српска застава чиме је Србији одата почаст за српски допринос и жртве у Првом светском рату. У том контексту битан је и Пупинов допринос територијалним добицима за Краљевину СХС.

Свој пут од Идвора до Сједињених Америчких Држава и Колумбија универзитета описао је у делу „Од пашњака до научењака“, за које је 1920. награђен највишим америчким књижевним признањем Пулицеровом наградом.

На путу Пупинових успеха велику улогу имала је његова мајка која је говорила да је „знање златна лествица којом се иде до небеса“.

НАСА – Национална агенција за аеронаутику и свемирска истраживања негује сећање на једног од својих оснивача Михајла Пупина, а о значају тог великог спрског и светског научника за развој аеронаутике и свемирских истраживања говоре и документа на сајту америчке агенције.

На сајту НАСА се може наћи 12 документа важних за историју америчке свемирске агенције, у којима је истакнуто име Михајла Пупина.

На Колумбија Универзитету у Њујорку, налази се Пупинов лоби који је део Пупиновог хола – зграде за изучавање физике и астрономије.

Према речима Дмитрија Басова, шефа катедре за физику на том престижном америчком универзитету „животна прича Пупина, научника који је имао снажну улогу у обликовању физике не само у САД, већ широм света, и данас је моћан пример за генерације њихових студената“.

Басов је нагласио за Танјуг да је Пупин рано препознао колико је важно створити систем који интегрише иновативну наставу са најсавременијим истраживањем и приступом савременој индустрији.

Басов је навео да и саме зграде у Кампусу Универзитета имају веома значајну улогу за амерички живот, културу и политику, а називане су по истакнутим личностима попут Александера Хамилтона (утемељивача нације).

Пулицеров хол назван је тако у част Јозефа Пулицера и награде коју од 1917. године додељује Универзитет за писану реч, а један од добитника био је и Пупин.

„Веома ценимо Пупинов допринос образовању, науци, као и оснивању бројних националних америчких институција, био је једна од водећих фигура 20. века, а то је било револуционарно време транзиције од класичне до квантне физике“, рекао је раније Басов и навео да је зграда названа по Пупину од 1966. под заштитом државе и представља изузетну вредност као сећање на важан део историје.

Михајло Пупин је од 1889 до 1935. године био професор физике на Колумбија универзитету, где је Никола Тесла 1894. године стекао почасни докторат.

Михајло Пупин био је, између осталог, почасни доктор на 18 универзитета.

Једна планета носи његово име, као и кратер на Месецу.

Био је велики доброчинитељ, златним словима је уписан и у историју развоја београдског Народног музеја коме је поклонио легат – део сталне поставке.

Патентирао је 34 проналаска, а индуктивни калемови њему у част названи су „Пупинови калемови“.

Телефонска компанија „Бел“ купила је право коришћења Пупинових калемова 1901. године, а потом и „Сименс“.

У водећим светским листовима били су наслови да је захваљујући Михајлу Пупину, амерички председник подигао слушалицу и први пут разговарао с Европом.

На помену Пупину одржаном у суботу на гробљу у Бронксу, између осталих, присуствовали су чланови Генералног конзулата Србије у Њујорку на челу са генералним конзулом Владимиром Божовићем, као и свештеници СПЦ из Њујорка и Патерсона старешина Храма Светог Саве – протојереј стасврофор Живојин, отац Милан и свештеник Ђокан Мајсторовић из цркве Светог Јована Крститеља.