Крајем октобра ове године, породица Донић из поморавског села Кушиљево је коначно дочекала да са породичног презимена скине епитет „народни непријатељи“. Решењем Вишег суда у Јагодини рехабилитован је њихов предак Чедомир Донић, некадашњи посланик Народне скупштине и дугогодишњи председник кушиљевачке општине уочи и за време Другог светског рата.

– Чедомир Донића је без икакве судске и административне одлуке стрељан у новембру 1944. године. Био је жртва из политичких и идеолошких разлога и ништаве су све правне последице овог политичког прогона укључујући и решење о конфискацији имовине

– стоји у судском решењу.

Током 1946. године донете су две пресуде о конфискацији његове имовине – 20 хектара имања, објекти, стока, све машине и опрема, најситнији прибор… Чеда је имао сина и три унука, односно десетак чланова уже породице. После конфискације цела породица је спала само на мало парче имања.

Предлог за рехабилитацију свог деде поднео је крајем прошле године унук Предраг Николић. Такође, праунук Милорад Донић је у сарадњи са адвокатом Миливојем Радовановићем, прикупио сва документа и доказе о невиносити.

– Прадеда је као и још неколико људи из Свијалнца ликвидиран и покопан на месту Расадник, где се данас налази силос – објашњава праунук Милорад. – Одлуку о рехабилитацији суду није било тешко да донесе захваљујући изјави коју је у свилајначком суду дао један од водећих људи тадашње Озне у Свилајнцу.

Пуномоћник Миливоје Радовановић био је председник Општинског суда у Свилајнцу у мају 1991. године, када је на његова врата покуцао човек у позним годинама живота и несигурним корацима ушао у канцеларију.

– Представио се као Угљеша Даниловић, припадник некадашње Озне. Рекао је „хоћу да дам изјаву да је Чедомир Донић, председник општине у Кушиљеву, 1944. године невин отишао у смрт. Током рата у својој кући је сачувао много људи, међу којима и моју породицу“. По свему судећи, током целог послератног живота веровао је да је Донића носио на души, јер није успео да га спасе – истиче Радовановић.

Када је Чедомир ухапшен, Караклајић га је посетио у затвору, а потом је у Озни добио уверавања да ће после његовог сведочења Чедомир брзо бити пуштен кући. Међутим, исте вечери, Донић је са групом затвореника у великој тајности стрељан.

Патња Милорада Донића почела је још почетком Другог светског рата, када су му у Шумарицама Немци стрељали сина Јована, ученика четвртог разреда Гимназије у Крагујевцу. Такође, годинама није имао вести о другом сину Драгославу, кога су на почетку рата као заробљеног војника послали у немачки логор.

Данас се његови потомци сећају како су бројни грађани Кушиљева потписали петицију за пуштање Донића на слободу, али је то одбио да уради тада први „партијски“ човек у селу, заборавивши притом да је његове родитеље управо председник села Донић спасио. Немци су их ухапсили и спровели у Јагодину, а Чедомир је отишао тамо, извукао их из затвора и вратио кући.
На месном гробљу у Кушиљеву родбина је подигла споменик Чедомиру Донићу и спомен обележје његовом сину Јовану, без наде да ће једнога дана тамо бити пренети и сахрањени њихови посмртни остаци.

ВРАТИЛИ ПРЕЗИМЕ

ПОД великим притиском, унук Предраг (78) је себи и члановима своје породице после рата променио презиме Донић у Николић, које супруга Јованка и он данас носе. Са овим се никако није мирио његов син Милорад, па је пре десетак година „вратио“ себи, супрузи Јадранки, сину Јовану и ћерки Јовани старо породично презиме.

СПОМЕН-ОБЕЛЕЖЈЕ

АДВОКАТ Миливоје Радовановић је предложио се да се на месту бившег расадника, где је без суђења стрељања група Свилајнчана, подигне спомен-обележје.

 

(Вечерње Новости)