Прочитај ми чланакИспитивање утицаја бомбардовања на природу и људе, државна комисија почиње од Пчињског округа.
Непобитно је утврђено да је у Пчињском округу муницијом са осиромашеним уранијумом бомбардовано брдо Пљачковица код Врања, где је гађан ТВ репетитор, као и Братоселце, Боровац код Бујановца и Рељан код Прешева. Резултати истраживања показали су да је на тим локацијама концентрација радиоактивности била неколико десетина хиљада пута већа него што дозвољавају стандарди.
Грађани југа централне Србије зато с надом дочекују истраживање недавно формиране Комисије за утврђивање последица НАТО бомбардовања, која ће, према најавама, најпре посетити девет локација у овом крају. Евидентан пораст броја оболелих од најтежих болести овде се доводи у везу са осиромашеним уранијумом који је испуштен заједно са бомбама.
ЗНАЛИ ДА ЋЕ УМРЕТИ
– Када се у годинама после бомбардовања сазнало да је Пљачковица гађана муницијом са осиромашеним уранијумом, били су свесни шта их чека. То су им наговестили и лекари код којих су одлазили на систематске прегледе, указујући им да ће се карцином јавити најкасније за 10 година, што се и обистинило – каже Драгана Митић.
Премда је на југу Србије од 2002. до 2006. године урађена деконтаминација терена, а Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења тврди да после тога није утврђено присуство осиромашеног уранијума у животној средини, др Радомир Ковачевић, аутор књиге „Истина о уранијуму“, мисли другачије.
Књига је настала као резултат истраживања групе стручњака Института за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Радомир Карајовић“ Клиничког центра Србије, а Ковачевић тврди да деконтаминација овог терена није урађена на прави начин.
– Никада нисам видео финални извештај о томе да је деконтаминација југоисточне Србије обављена на прави начин. Проблем с тим процесом је у томе што је лако покупити ту неексплодирану муницију, али остају честице које преко земљишта улазе у ланац исхране – истиче др Ковачевић.
Градимир Јовановић, председник Удружења уранијумских жртава у Врању, коментаришући формирање државне комисије, подсећа на то да је Пчињски округ једини у централној Србији који је гађан муницијом са осиромашеним уранијумом.
– У људској природи је да заборавља, али ми немамо право на то, јер је товар са осиромашеним уранијумом испуштен на четири локације у непосредној околини, што је трајно загадило наш животни простор. Наше удружење је и основано са циљем да се непрекидно подсећамо бомбардовања Пљачковице осиромашеним уранијумом, најтрагичнијег догађаја у историји града – оцењује Јовановић.
ОБОЛЕВАЈУ МЛАДИ
ДР Ковачевић упозорава и на то да статистика коју раде локални заводи за јавно здравље апсолутно није тачна. Малигне болести јављају се у све ранијем узрасту и много краће трају, а више од 80 одсто случајева завршава се смрћу. Према проценама стручњака, број оболелих од малигних болести наставиће да се повећава, и то за 1,8 одсто годишње.
Он подсећа и на случај осморице радника врањског „Водовода“ који су обезбеђивали рејон Пљачковице после бомбардовања 1999. године. Сви ону су у том тренутку имали четрдесетак година, а седморица међу њима умрла су од најтежих облика канцера у годинама које су уследиле.
Приликом одласка на Пљачковицу, радници „Водовода“ нису имали никакву заштитну опрему. Од ратног штаба ово јавно предузеће је добило задатак да пошаље групу људи да оивичи тај бомбардовани простор. Добили су уверавања да на Пљачковици нема опасности и да људи неће да улазе у део који је гађан. Радници су на локацију отишли без икакве заштитне опреме, јер им је речено да за њом нема потребе, пошто ће само поставити стубиће и траке.
Према расположивим информацијама, први радник који је преминуо био је Мирослав Јовић. Он је одмах после бомбардовања добио рак плућа, а умро је 2004. године у 52. години. Друга жртва је Горан Митић, који је умро 2009, у 46. години, од исте болести. Његова супруга Драгана прича да су радници, међу којима је био и њен супруг, ангажовани неколико месеци после завршетка бомбардовања.
– Мој муж је са колегама 25 дана провео на Пљачковици постављајући ограду и чистећи терен, о чему постоје и писани докази. Они су тамо отишли без икакве заштитне одеће, носећи на себи обично радно одело – наводи Митићева.
Она додаје да су радници „Водовода“ на бомбардованој Пљачковици проводили пуно радно време, јели су и пили на брду све време док нису завршили посао. Тек накнадно је утврђено да је тај простор бомбардован муницијом са осиромашеним уранијумом.
Према последњим информацијама, и осми радник „Водовода“ из те групе оболео је од карцинома плућа и тренутно се налази на лечењу.
