Pročitaj mi članak
А врло је лако пребацити кривицу на људе, рећи да ми јужњаци не радимо довољно напорно као људи у северним земљама Европе…
Што уопште није тачно. Грци имају дуже радно време од Немаца. Постоји много проблема у свим овим земљама, али ништа због чега би требало погоршавати ситуацију. А то је управо оно што мере штедње доносе.
Да ли вас изненађује што су у ту позицију око Косова и ЕУ доведени људи који су из угла западних медија били виђени као националисти. То су чланови бивше Српске радикалне странке и странке Слободана Милошевића. Сада наш премијер из СПС-а говори да је Косово изгубљено, и тражи подршку Запада…
Да, али то није ништа ново. Ако погледате нешто раније, кад сте га већ поменули, Милошевић је осамдесетих година био такође велики фаворит Запада, јер је подржавао неолибералну политику која је, практично, поцепала Југославију на ситне делове. То је један део бекграунда за оно што ће доћи после. То што се догодило у Југославији догодило се и на другим местима, да су неолиберална економија и структуралне промене уништиле читаве државе и читава друштва тиме што су представљале почетак дивљања етничких тензија и етничких конфликата. Југославија није усамљен пример. Руанда је други.
Масовни злочини који су започети неолибералним програмима и који су потпуно девастирали већи део становништва. То се догодило и у Индији. Тако да Југославија и Србија упадају потпуно у тај шаблон, да ће Запад подржавати власт, каква год да је, докле год она испуњава њихове замисли. Милошевић је подржавао ту економску политику, приватизацију, и зато га је Запад подржавао све до деведесетих.
А кад кажемо Запад и Милошевић, углавном мислимо на Америку…
И на Немачку. Чак и Француску. На све земље које предводе НАТО савез.
Јасно. И сада, захваљујући њима, у срцу Европе имамо практично независно Косово које је, по вашој терминологији, „неуспела држава“ – јер им је неуспела власт, јер имају криминалну економију, лоше односе са суседима. Косово се претворило у европски бастион криминала и трговине људима, да и не говоримо о томе да преостали Срби, Роми и други не-Албанци живе у енклавама, у веома тешким условима…
Да.
А опет, кад прошетате Приштином, свуда видите америчке заставе, споменике Билу Клинтону и Џорџу В. Бушу. Зашто је Америка толико стала иза приче о независном Косову? Да ли је један од разлога у вестима које су се појавиле прошле године, да компаније иза којих стоје Медлин Олбрајт, бивша америчка државна секретарка, или Џејмс Пердју, бивши саветник државног секретара за Балкан, желе да купе телекомуникационе фирме и државне руднике на Косову? Или је Косово само добар камен темељац за америчку доминацију над Европом?
Има и тога о чему говорите, тих компанија, али не заборавимо ни ону велику војну базу. Она је, на пример, коришћена за бомбардовање Либије пре две године. А Сједињеним Државама је много стало да задрже своје војне базе у многим деловима света.
Из неких земаља су већ протерани, и зато им је важно Косово. „Бондстил“ је значајно усмерен и према Блиском истоку. Треба се сетити да су Грчка и Балкан, па чак и Италија, посматрани као периферија Блиског истока током четрдесетих и педесетих година, у плану који је требало да обезбеди контролу над Медитераном, како би енергетске залихе слободно путовале из главних енергетских центара које је Америка почела да контролише. Тако да иза те америчке подршке независном Косову стоји дуготрајно геополитичко промишљање. Примера ради, Грчка је била у одсеку Блиски исток Стејт дипартмента све до 1974. године, кад је тамо укинута диктатура и кад им је, на неки начин, дозвољено да буду део Европе. И Балкан је посматран тако.
Шта је са утицајем на Европу?
Косово је једина америчка војна база у региону, и јесте добар начин да САД одрже утицај на Западну Европу. То је један дуги тињајући конфликт… Ево, НАТО је одличан пример. Званична пропаганда је говорила да је НАТО основан како би бранио Западну Европу од Руса. У томе се крије само трунка истине. Али, највећи део смисла постојања НАТО пакта јесте да обезбеди контролу САД над Европом. Зато је и Немачка, тек што је била поражена, поново наоружавана. Французима се то није допадало, али су Американци били сигурни да ће се Немачка потчинити.
Зато им је, у ствари, веома сметала и политика Вилија Бранта, који се отварао према Истоку и који је тежио побољшању односа прво са Источном Немачком а потом и с Русијом. „Остполитик“ је представљала претњу Америци, и НАТО је морао да се осигура да све државе буду под његовом доминацијом. Видите то и по ономе што се десило на крају, кад је Совјетски Савез колабирао: да сте поверовали пропаганди, закључили бисте да разлога за постојање НАТО пакта више нема, и да ће он бити расформиран сада кад нема Русије да прети Западу. А догодило се управо супротно. НАТО је проширен, и то проширен на Исток, чиме су прекршена обећања дата Михаилу Горбачову. А иницијатива Америке усмерена ка Југославији и посебно Косову, управо су то: одржавање и проширење америчке моћи у ономе што се геостратешки посматра као прилично круцијалан регион. Делом због Европе, а делом због Блиског истока.
Кад говоримо о проблему Косова и ономе што се догађало деведесетих, сећам се ваше преписке с Добрицом Ћосићем од пре неколико година. Он вам је тада написао да је 20. век донео – или, како је он казао, обновио – србофобију у Европи. Срби се осећају пониженима, сматра он, јер смо били на истој страни као Сједињене Америчке Државе, Француска и Велика Британија у два светска рата. За разлику од, рецимо, Хрвата и Албанаца, који су били потчињени силама осовине и нацистима. Шта је, по вама, корен те србофобије?
Није то само србофобија. Фобије су свуда по Европи. Неофашистичке партије све су јаче – посебно у Мађарској и Аустрији, али и у другим државама. Европа је веома расистичко друштво. Они не желе различитост, они желе хомогена друштва. Сетите се говора Ангеле Меркел од пре неколико година о Турцима. Она је тада казала да је мултикултуралност мртва, да Турци не постају прави Немци. Није баш рекла да је највећи проблем што они не могу одједном да имају плаву косу и плаве очи, али то је, отприлике, била порука. А то се догађа широм Европе. У Француској се, рецимо, последњих година догађају гротескне ствари – они протерују Роме у Источну Европу. То је прави прогон. Роми су били жртве нациста, и током Холокауста су имали исти третман као и Јевреји, а сада их Француска протерује, доказујући тиме да није боља од нациста.
То им је дозвољено. Баш као и са Србима. Ми овде имамо утисак да је западни поредак базиран на тим двоструким стандардима. Хрватску раширених руку дочекују у Европској унији, чији ће члан постати 1. јула ове године. Нико скоро да не помиње права избеглица. А од Србије се тражи да се одрекне дела територије, и то дела на који Срби сматрају да полажу историјско право.
Али то није двоструки стандард. То је један стандард. Немачка, која је постала апсолутно средиште Европе, одувек је имала блиске односе с Хрватском. Немачком иницијативом је започео распад Југославије. Немачка је признала независност Хрватске без икаквог обзира према међународном праву и без икакве бриге за српску мањину у Хрватској. Наравно да је Југословенска народна армија прискочила у помоћ српској мањини. Тако да је немачка иницијатива представљала одлучујући корак који је донео тај огромни сукоб. Немачка сада жели да реконституише своје дугорочно добре односе са Хрватском, и то што их је увела и у НАТО савез и у Европску унију део је тога.
Што нас опет враћа на причу о двоструким аршинима.
И ту нисте посебни, и то се догађа свуда, историјски. У Вијетнаму се Хо Ши Мин борио заједно са савезницима против Јапанаца, а свега неколико година касније Француска и Америка су кренуле у рат против Вијетнамаца. То се догађа стално. Током Другог светског рата, грчки и италијански партизани су бележили много успеха у борби против Немаца. У Италији, партизани су успели да практично истерају Немце из земље. У Грчкој, држали су шест немачких дивизија…
