Поплаве се, као и остале елементарне непогоде, не могу предвидети. Често се дешава да се не могу ни контролисати.

Последња катастрофална у Србији је била пре две године. Тада се говорило да је наишла стогодишња вода. Међутим, тада се говорило и да је Србија научила лекцију, да се по земљи прави цео систем за заштиту од поплава, да нам се нешто слично не може поновити. Марко Благојевић, до обреновачке поплаве директор ЦЕСИД-а, који резултате саопштава пре државне изборне комисије, у јануару 2016. се хвалисао како је „ЕУ у последње две године дала Србији 162 милиона евра како би санирала штету, унапредила и модернизовала инфраструктуру која би спречила будуће поплаве и заштитила људе, животиње и домове“.

Био је ово и контрааргумент на позиве да се омогући нови статус запосленима у Руско-српском хуманитарном центру у Нишу. Шта ће нам тај Центар када ЕУ даје 162 милиона?

Међутим, упркос свим најавама, Србији се поплаве понављају. У неким местима у западној Србији по други пут за две године!

И реке се изливају на истим местима као и пре две године. Шта је онда урадио Благојевић? Где су 162 милиона евра? У које пројекте сте дали? Како сте их потрошили?

Поплаве се, понекад, не могу спречити. Али се не може ни играти са новцем пореских обвезника.

Мора се дати образложење зашто се прича са поплавама понавља у Србији.

Објаснити до последње паре!

Извор: Фонд Стратешке Културе

Ознаке: Марко Благојевић, поплаве, руски спасиоци, Србија