Pročitaj mi članak
(Политика)
Више од три стотине америчких листова кренуло је стопама „Њујорк тајмса” и увело наплату читања свог садржаја на интернету. То сад чине „Вашингтон пост” и „Сан Франциско кроникл” а нове мере, које значе крај бесплатног новинарства, шире се убрзано и на сајтове европских новина.
У Енглеској примере „Фајненшел тајмса” и „Тајма”, следи „Телеграф” и коначно, најтиражнији таблоид „Сан”. Ни Немци не седе скрштених руку, таблоид „Билд” уводи наплату, а „Велт” је то већ учинио.
Другим речима неће више бити бесплатног читања новина на интернету. Штампане медије интернет је суочио са највећим изазовом од њиховог постанка, а многи су прорицали скоро гашење новина.
Информације су одједном постале доступне свима, бесплатно и у неограниченим количинама. Чинило се да су новинари постали вишак јер развојем друштвених мрежа, блогова, породичних сајтова, указала се прилика да сви ми помало постанемо репортери, извештачи, коментатори…
Наступила је ера „тоталног новинарства” чије су се вештина и суштина свели на две речи „copy-paste”. Аморфна информативна џунгла, савршен простор за спиновање јавности и ширење хиљада бесмислених „информација” за које се после испостави да су обична лаж или део маркетиншке кампање.
У савременом глобалном селу на првом месту је забава па тек онда информисање јавности.
Потпуном профанисању новинарске професије допринели су новинари које је неко, неким чудом, убедио и годинама држао у заблуди да је потпуно нормално да се производ њиховог рада, без икакве накнаде, слободно нуди и преноси интернетом.
Тако је на новинским сајтовима било више бесплатног садржаја него у њиховим штампаним издањима за које добијају новац. Ван памети.
Викиликс је једна од преломних тачака која је ваљање глобалне медијске грудве окренула на другу страну. У борби са најмоћнијом силом данашњице, Викиликс је могао поверљиве депеше да упути на стотине хиљада блогова и сајтова али је одабрао и ослонио се на пет најугледнијих новина у свету. Биће, ипак, да нисмо баш сви новинари.
Власници медија су схватали да су вести постале једина бесплатна роба у свету. Хтели су то да промене, али без успеха. Руперт Мардок је покушавао да ограничи „Гугл” у претрази вести из његових листова, али је ту битку глатко изгубио.
„Њујорк тајмс” је лане објавио да је први пут у историји више зарадио од продаје новина него од огласа. То је успео захваљујући одличној продаји електронског издања које већ има 650.000 претплатника.
Променили су пословну филозофију по којој су новински текстови бесплатно преношени на сајт, у жељи да повећају посету, привуку читаоце и – оглашиваче.
Иако оглашавање на интернету расте постало је јасно да новинарство не може да живи од банера. Ствари се враћају на почетак. Новински текстови се продају, додуше све више на електронском него на уличном киоску, али нема више џабе.
