Прочитај ми чланакУ Србији је у овом тренутку у огласима на интернету могуће наћи око 40 људи који нуде своје бубреге на продају!
Бубрег, Фото: shutterstock
У Србији је у овом тренутку у огласима на интернету могуће наћи око 40 људи који нуде своје бубреге на продају!
За разлику од пре шест година, када их је било свега седам до 10, а цене органа биле од 1.000 до 100.000 евра, сада их је четири пута више, а бубрези вреде од 25.000 до 80.000 евра, и то у зависности од висине нагомиланих дугова, кредита…
Данас, у неколико реченица, колико их садржи „понуда продавца бубрега“, крију се ужасавајуће животне приче о којима многи, који су огласили и своје бројеве телефона, нису хтели да говоре, осим Дејана (40). Његов оглас гласи: „Продајем бубрег хитно. У тешкој сам материјалној ситуацији. Троје болесне деце и жена. И заиста сам остао само на овом… Нулта позитивна сам крвна група, здрав, јак. Хитно! И кућу ће ми узети. Помозите! Цена 50.000 евра.“
– Толико ми треба да сачувам кућу, троје болесне деце и жену. Не плаши ме операција, нити ко ће је и где извести, колико тренутни живот – каже он за „Ало!“ и наставља да су кредит и губитак посла „кривци“ за одрицање од сопственог дела тела.
– Пре седам година сам подигао кредит за кућу. У међувремену сам остао без посла, а рата је око 250 евра у динарима. Надничим за 1.500 дневно. Берем воће по цео дан. Док платим превоз и храну, кући донесем мање од 1.000. Шта ћу с тим? Два пута је досад банка покушала да нам прода кућу. Срећом, нико је није купио. Ћерка ми је болесна. Изгубила је око јер је имала тумор. Сада носи протезу. Један син болује од астме, други има главобоље, крварење из носа, а неки лекари кажу и шум на срцу. Шта да вам кажем? Са нама је и моја болесна и стара мајка. Живимо на селу. Свако вече молим бога да не дођу да нас избаце на улицу. Не могу више – очајан је Дејан.
Интернет пун оваквих потресних понуда, Фото: принтскрин
Према његовим речима, прижељкује да му се неко јави, да заврши с тим. Породици није рекао да продаје бубрег јер би га жена одмах оставила.
– Та продаја покрила би све моје дугове, био бих на нули и поново почео нормално да живим. Када буде дошло до тога, казаћу жени да идем да радим негде неколико дана – прича он.
Да је ситуација у Србији отишла тамо где само психијатри још могу да је тумаче, сведоче речи и др Милана Милића, професора психијатрије на Медицинском факултету у Београду, који за „Ало!“ каже да је реалност таква да се без једног бубрега може, али без хране и крова над главом не.
– Без тога не могу ни Дејан нити његова деца. То је све драматично, спада у екстремне ситуације наше свакодневице, али са психолошке динамике је разумљиво. Човек размишља да много више губи са два бубрега него са тим једним који би му преостао после продаје – навео је он.
Слободан Шошкић, Фото: В. Лалић
Адвокат: Оглашавање није кривично дело, али је забрањена трговина!
Слободан Шошкић, адвокат, каже за „Ало!“ да оглашавање продаје органа није кривично дело. – Здравствени радник који учествује у поступку трансплантације, ако посумња да је орган био предмет комерцијалне трговине, дужан је да одбије учешће у поступку трансплантације и без одлагања обавести надлежне органе. С друге стране, само оглашавање продаје органа, да би било кривичноправно забрањено, морало би да буде у Кривичном законику Србије, што није случај – навео је он.
