Прочитај ми чланакДејан Вујовић из Клека напустио канцеларијски посао да би се посветио органској производњи готово већ заборављеног поврћа.
Дејан Вујовић производи и раштан (Фото Ђ. Ђукић)
Изненада је Дејан Вујовић почео да се бави баштованством. После ангажовања у неколико банака, овај економиста је решио да се врати кући, на породични посед. Сада се бави органском производњом и гаји биљке које су скоро већ биле заборављене. У његовим пластеницима ниче и раштан, чије помињање буди носталгију код свих Херцеговаца, а они углавном насељавају Клек, село које зову и олимпијско, јер су браћа Грбић и Бодирога овде донели три златне медаље.
Економиста по струци Дејан је у банкарству провео више од деценије, радећи у четири банке. – Банку сам напустио када сам схватио да систем дисквалификује марљиве људе којима је испод части да вуку за рукав разне лидере и лидерчиће, нудећи им покорност у замену за какав-такав посао. Тај посао је увек подразумевао гомилање нових обавеза уз исту или најчешће мању плату и дуже радно време – коментарише баштован из Клека своју одлуку да драстично промени занимање.
Пре годину дана Вујовић је донео одлуку да се посвети сопственом бизнису и врати на село у кућу родитеља, са идејом да се опроба у органској производњи поврћа. На својој малој економији, у четири пластеника и на отвореном пољу, почиње да гаји лиснато поврће попут спанаћа, зелене салате, разне врсте лука, ротквице… Ускоро је почео да гаји и биљке ретке у овим условима: руколу, радич, ендивију, па и раштан чије семе стиже са југа – из камените Херцеговине.
Овај повртар наглашава да је сваки почетак тежак, али да њему много значи што му помажу искусни органски произвођачи Бранко Козић и Шандор Балањи, али такође вредно користи и литературу и интернет. Овој производњи, каже, посветио се зато што њему и његовим сарадницима пружа могућност да осете да су део нечег лепог, здравог, самоодрживог и часног. Нечега са чим могу да се поносе и од чега ће њихове породице достојанствено живети.
Дејан посебно истиче да су екологија, дељење искуства и здрава исхрана примарне вредности које негује у свом пословању. Занимљиву понуду поврћа дистрибуира на локално тржиште и путем интернета, а циљ му је да здраву храну учини свима доступном. – Органска производња не тражи велике парцеле, па се због тога у њу лакше укључити – каже Дејан, који поврће гаји на површини од 500 квадратних метара покривеног простора и 300 квадрата на отвореном.
