Прочитај ми чланакОпсежна анализа о деловању "парамедијских структура" на Западном Балкану.
Медијска мрежа Антидот објавила је опсежну анализу деловања и генезу развоја, како они кажу, „парамедијских структура које су на подручју Западног Балкана, у различитим појавним облицима, деловале од деведесетих година до данашњих дана“.
Анализирајући утицај страних центара моћи у краирању такозване пост-истине и лажних вести, истраживачки тим Антидота покушао је да расветли механизам и устројство оних „који су своју независност и егзистенцију покушавали да осигурају уз помоћ донатора из иностранства“.
У том смислу посебно је интересантна улога службеника Амбасаде САД Друа Саливена, за кога Антидот тврди да је творац парамедијских структура на Западном Балкану – Поред групе медија и међусобно повезаних организација окупљених под окриљем БИРН-а, у региону Западног Балкана уочљиво је присуство још једне умрежене структуре која себе претенциозно декларише као „платформу истраживачког новинарства“ које је у суштини интересно и политички усмерено. У питању је организација пројектног назива Организед Цриме анд Цорруптион Репортинг Пројецт (ОЦЦРП) која окупља „40 непрофитних истраживачких центара, бројних новинара и неколико главних регионалних новинских организација широм света“.
Како се наводи на сајту организације основане 2006. године и регистроване у Сарајеву, мрежа се простире у Европи, Африци, Азији и Латинској Америци. Оснивачи ОЦЦРП наводе да је мрежа настала са намером „за обављање транснационалног истраживачког извештавања и промовисање приступа заснованог на технологији откривања организованог криминала и корупције широм света“ – пише у анализи Антидота. Истраживачи ове мреже посебно су бавили деловањем мреже ЦИНС и КРИК, а у раду ових других су наводно уочене финансијске неправилности. Преносимо у целости анализу Антидота која се тиче деловања и рада КРИК-
Према званичним подацима које је објавила Агенција за привредне регистре, КРИК је на име донација током шест месеци 2015. године добио 4.183.000 динара, док је наредне 2016. године тај износ достигао суму од чак 10.573.000 динара.
Иако се КРИК домаћој и међународној јавности редовно представља као најпрофесионалнији истраживачки медиј у Србији, а његов уредник редовно држи астрономски плаћена предавања полазницима новинарских школа широм света, подаци до којих је дошла Медијска мрежа Антидот указују да у КРИК-у као медију нико од чланова редакције није професионално ангажован док се исплате ауторима текстова врше по основу уговора о ауторском делу.
У периоду од 2015. до 2017. године са КРИК-ових рачуна исплаћени су хонорари за укупно 11 особа од којих су три регистроване као предузетници – самостални новинари (Павле Петровић ПР слободни новинар Крушевац – предузетник од 26.10.2016; Драгана Пећо ПР слободни новинар Перлез, Зрењанин – предузетник од 24.11.2016; Јулијана Мијајловић ПР Агенција за комбиноване канцеларијско административне услуге и консалтинг – предузетник од 13.07.2016), три лица се воде као незапослена, једно је осигурано преко ПИО фонда по неком другом основу, док статуси четири инострана сарадника за сада нису познати.
Занимљиво је да оснивач мреже Стеван Дојчиновић, који је такође регистрован као предузетник – самостални новинар у Крушевцу, нема ниједну поднету пријаву по основу ауторског уговора, већ је обвезник пореза на приходе од самосталних делатности који плаћа паушално. Основица на коју плаћа порезе и доприносе јесте 32.354 динара (око 260 евра) што је далеко испод стварних прихода које Дојчиновић реално остварује.
Случајно открио да је КРИК основан илегалним финансирањем: Стеван Дојчиновић одао тајну о 20.000 долара које је на црно добио од ОЦЦРП
Оно што је, међутим, посебно спорно у КРИК-овим финансијама јесу приходи настали током 2015. године. У интервјуу за портал „Вести онлине“, некадашње „Франкфуртске вести“, објављеном 5. марта 2016. године, оснивач и законски заступник КРИК-а Стеван Дојчиновић потврдио је да је Дру Саливен, директор ОЦЦРП-а, финансијски помогао настанак организације КРИК, као и да је у првој години значајан део новца дошао од западних донатора:
„За првих неколико месеци рада добили смо 20.000 долара од новинарске мреже ОЦЦРП, чиме смо платили трошкове закупа просторије, хонораре и порезе. Прошле године (2015, прим. аут.) смо добили још око 30.000 долара од НЕД-а (33.000 према извештају НЕД-а. прим. аут), а од Фонда за отворено друштво из Лондона 25.000 долара. И грађани су почели да нам уплаћују прилоге, до сада је новац стигао од њих 250, а највећа донација није прешла 10.000 динара. Највећи број донација је дошао од Срба из дијаспоре, којима се захваљујемо.“ Дојчиновић је том приликом обећао да ће по завршетку фискалне године КРИК објавити с колико је новца располагао и како је тај новац потрошен.
Сабирањем износа које је Дојчиновић поменуо у интервјуу долази се до оквирне донаторске цифре од минимум 75.000 долара па све до 100.000 долара у зависности од просечног износа 250 донација које је Дојчиновић поменуо.
Међутим, према подацима из званичног годишњег финансијског извештаја за 2015. годину, који је КРИК доставио Агенцији за привредне регистре, стоји да је током те фискалне године организација приходовала свега 4.183.000 динара што је тек нешто више од 40.000 долара. Бројке говоре да између Дојчиновићевих јавно изнетих тврдњи и званичних књиговодствених података које је пријавио АПР-у постоји јаз од 35.000-60.000 долара који су волшебно нестали негде на путу од донатора до КРИК-овог рачуна.
Упркос Дојчиновићевим тврдњама да је КРИК стартовао са радом у јулу званични подаци говоре да је организација основана у априлу 2015. године
У телефонском разговору путем којег је сарадница Антидота покушала да од Стевана Дојчиновића добије објашњење о разлици у цифрама које је он јавно изнео и оних које су пријављене АПР-у, шеф КРИК-а најпре је потврдио тачност наведених износа и њихових извора који су поменути у интервјуу, да би разлику у износима објаснио околношћу да сав новац није уплаћен 2015. већ су донатори неке износе уплатили и током 2016. године, а да је он у интервјуу говорио о првој години пословања „од јула 2015. до јула 2016. године“ иако у документацији у АПР-у стоји да је организација основана 2. априла 2015. године. Међутим, увидом у поменути интервју јасно се види да је рекао „прошле године“, а не, како сада тврди „прве године пословања“. На питање да прецизира које су тачно од наведених донација биле уплаћене у календарској 2015, а које у 2016. години, Дојчиновић је потврдио да се једино сећа да је прва међу њима била она која је добијена од ОЦЦРП (што је навео и у интервјуу).
Упитан да нам путем мејла достави тачне датуме и копије банкарских извештаја када су спорни износи уплаћени, Дојчиновић је узвратио салвом увреда и претњи на рачун Антидота наводећи да је већ тужио неке наше сарднике за шта је као пример навео тужбу против Иштвана Каића иако у то време он и није био сарадник наше мреже.
Понављајући добро познати арсенал измишљотина и конструисаних оптужби на рачун Антидота, Дојчиновић је у једном тренутку признао да је заједно са Вуком Цвијићем учествовао у писању памфлета у листу Блиц, у којима је нападан Антидот и то свега неколико дана након што су на нашем сајту били објављени први текстови.
Дојчиновић је претећи додао да ће, за разлику од тужбе коју је поднео против Каића, у обрачуну против Антидота овога пута ићи до краја не прецизирајући шта би то тачно могло да значи.
Према документима које Дојчиновић није хтео да нам достави, а до којих је редакција Антидота дошла из извора блиских КРИК-у, у току фискалне 2015. године на рачун КРИК-а је уплаћена комплетна донација од 25.000 долара коју је одобрио Фонд за отворено друштво (уплата извршена 10.11.), док је исте године уплаћено и 11.000 долара од стране НЕД-а (13.10.) који је за ту годину КРИКУ-у одобрио грант од 33.000 долара. Иако би било за очекивати да је осталих 22.000 долара уплаћено у току прве половине 2016. године, али Дојчиновић је одбио да достави доказе да су оне извршене што изазива додатне сумње у погледу законитости начина на који је тај новац трансферисан, али и у погледу крајњих дестинација где је он завршио. Да подсетимо, поред 33.000 долара за 2015. годину, НЕД је КРИК-у одобрио и два гранта у укупном износу од 60.000 долара за 2016. годину.
Ментор и следбеници: Дру Саливен, Миранда Патруцић и Стеван Дојчиновић
Поменуте званичне уплате у износу од 36.000 долара (25.000 + 11.000) заједно са 250 донација грађана у укупном износу око 4.500 долара, представлају целокупне приходе које је КРИК пријавио АПР-у за 2015. годину (4.183.000 динара).
У КРИК-овим пословним књигама, међутим, нигде се не помиње помоћ од 20.000 долара за које је сам Дојчиновић потврдио да је добио од сарајевског ОЦЦРП-а и Дру Саливена. Парадоксално је то што, у тренутуку док једног од министара у актуелној Влади Србије КРИК оптужује да није објаснио порекло и начин на који је позајмљени новац за куповину стана унео у земљу, Дојчиновић одбија да јавности пружи одговоре на који је начин КРИК-у уплаћена донација ОЦЦРП од које је, како је сам навео, у првим месецима пословања плаћао „трошкове закупа просторије, хонораре и порезе“.
Подаци из пословних књига Дојчиновићеве организације јасно показују да су десетине хиљада долара намењених за финансирање КРИК-а, добијене и коришћене на илегалан и незаконит начин што би државни органи задужени за контролу примене пореских прописа и борбу против прања новца детаљно требало да истраже.
