Pročitaj mi članak

NATO sručio na Srbiju uranijuma kao 170 nuklearnih bombi na Hirošimu

0

Najčešće posledice NATO bombardovanja i štetnih efekata osiromašenog uranijuma na zdravlje ljudi su poremećaji funkcije tiroidne žlezde, maligna oboljenja, zalivski, odnosno balkanski sindrom koji je prisutan kod vojnika i civilnog stanovništva, zaključak je učesnika jučerašnjeg naučnog skupa „Posledice NATO agresije na SRJ”, koji je organizovao Evroazijski bezbednosni forum, u Institutu za međunarodnu politiku i privredu. Poruka ovog susreta je i da su slični zdravstveni problemi takođe dijagnostikovani i kod vojnika zapadnih zemalja koji su učestvovali u ratovima u Persijskom zalivu.

Професорка Светлана Жунић, из Центра за нуклеарну медицину Клиничког центра Србије, каже да је територија Србије била контаминирана око три деценије и то не само у току НАТО бомбардовања СР Југославије и оближњих територија, већ за време свих заливских ратова на Блиском истоку. Према доступним подацима у свим овим сукобима употребљено је око 3.000 тона осиромашеног уранијума, од чега око 15 тона у Босни и Херцеговини, Србији и Црној Гори. „Од тога у испаљеним нуклеарним пројектилима баченим на Србију 1999. године било је око шест тона уранијума 235, колико би било довољно за конструкцију 170 реплика нуклеарне бомбе каква је бачена на Хирошиму и која је имала 35 килограма уранијума 235”, истакла је Светлана Жунић.

У излагању је навела да бомбардовање пројектилима који садрже осиромашени уранијум изазива глобалну контаминацију животне средине, што доводи до климатских промена које се манифестују температурним екстремима, попут пожара.

По речима примаријуса др Радомира Ковачевића, из Института за медицину рада „Др Драгомир Карајовић”, после НАТО агресије, познато је да су последице бомбардовања СРЈ осиромашеним уранијумом по здравље становништва и животну средину много озбиљније него што је и један извештај до сада показао.

„Највећу могућу опасност по здравље представља управо инхалација, удисање свих штетних честица, па и оваквих”, рекао је Ковачевић.

Напомиње да истраживања, на којима су радили стручњаци различитих профила, говоре да су код 20,7 одсто становништва у Србији примећени специфични хромозомски поремећаји, за које се, каже, верује да су последица бомбардовања. „То је десет до двадесет пута чешће него уобичајено.”

Што се тиче деконтаминације земљишта, речено је на скупу, држава нема довољно средстава да се комплетан простор очисти и зато је, поручују, потребно формирати међународни фонд који би прикупљао средства за ову намену.