Pročitaj mi članakKomisija koja će utvrditi tačan broj stradalih tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine biće formirana na inicijativu predsednika Srbije.
Комисија би требало да почне са радом 24. марта, на годишњицу почетка бомбардовања, пишу „Вечерње новости”, а биће формирана одлуком Владе Србије, која ће обезбедити и средства за њен рад.
Структура комисије ће се заснивати на вертикалној организацији – од локалне полицијске станице и војних одсека, до гробаља и црквених парохија. У министарствима, посебно војном и МУП-у, као и ВБА и БИА, и на нивоу покрајине и локалних самоуправа, биће формиране радне групе за истраживања које ће имати сараднике и привремена радна тела. Сви они ће бити „под капом” државне комисије.
Ни после две деценије не постоји тачан списак свих жртава, а процене су да је од 24. марта до 10. јуна 1999. погинуло између 1.500 и 2.500 људи, а око 6.000 рањено. Међутим, њихова имена нико није пописао, нити направио јединствену базу података.
Засада се зна да је за 78 дана агресије погинуло најмање 79 деце и 754 припадника Војске и МУП-а.
Уколико би се посматрао период од 1. јануара 1998. до краја бомбардовања, убијена су 1.002 припадника војске и полиције.
За 11 недеља свакодневних ваздушних напада, НАТО је извршио 2.300 удара на тадашњу СР Југославију и бацио 22.000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби и бомби пуњених обогаћеним уранијумом.
