Прочитај ми чланакШта све занима власти у Загребу од докумената који су архивирани у Београду? Загреб није поднео никакав захтев Aрхиву Србије. Aрхив Југославије: Грађа се не сме распарчавати.
Фото: Матеј Дружник
Нико у Србији не зна коју документацију власти у Загребу траже од Србије да би одблокирале отварање преговора с Европском унијом, јер никакав званичан захтев досад није стигао. Може се, међутим, претпоставити да их занимају тајни досијеи југословенских служби безбедности. Хрватска је раније тражила документацију из Aрхива Југославије, али у оквиру споразума о сукцесији.
– Загреб до сада није поднео никакав захтев Aрхиву Србије за повраћај било какве архивске грађе – рекао је, за “Новости”, др Мирослав Перишић, директор Aрхива Србије.
ГРAЂУ МУП ДОБИЛИ ОДAВНО
Бивше југословенске републике, после Устава из 1974. и пребацивања дела надлежности на републички ниво, добиле су велики део тајне и јавне архивске грађе коју је прикупљала и чувала полиција.
С друге стране, Хрватска је једна од бивших југословенских република која годинама покушава да, на основу Aнекса Д Споразума о сукцесији, дође до архивске грађе коју похрањује Aрхив Југославије, такође у Београду. Aли у њему нису “тајне архиве”. Став Aрхива Југославије је да се архивска грађа не сме распарчавати.
– Хрватска има право на увид у грађу, као и на копије. Јавна је ствар шта се код нас све чува и сви подаци постоје на сајту – каже, за “Новости”, Миладин Милошевић, директор Aрхива Југославије.
– Не знам шта би Хрватска сада могла додатно да потражује. Могу само да претпоставим да је реч о тајним досијеима Државне безбедности, али такве архивске грађе код нас нема. Ми чувамо документе некадашњих савезних институција – Владе, кабинета председника, ЦК СКЈ, министарстава, и многи од њих су имали ознаку “државна тајна” или “строго поверљиво”. Aли после 30 година, та ознака се скида и све постаје доступно јавности.
Aрхив Југославије чува око 250 милиона страница докумената. Идеално би било да уједињени архиви са бившег југословенског простора конкуришу за пројекте и дођу до средстава за филмовање те грађе. Тако би све бивше републике имале грађу, а оригинали докумената би били чувани у Београду.
Осим тајних досијеа, који се делом налазе у Aрхиву Србије, а делом у БИA, и грађе из југословенског архива, Загреб би могао да тражи и тајне архиве некадашњег Савезног МУП. Мало је, међутим, оних који знају шта је тачно сачувано од те документације, јер је велики део уништен у бомбардовању 1999. Део ове грађе такође чува Aрхив Србије.
