Прочитај ми чланак
(Факти)
Наследник познате банкарске династије и један од финансијера пројекта Порто Монтенегро у Тивту, Натаниел Џејмс Ротшилд, добио је пре две године црногорско држављанство.
То су показали подаци о 161 лицу која су примљена у црногорско држављанство у периоду од 5. маја 2008. до 1. августа 2013. године, које је Министарство унутрашњих послова (МУП) доставило подгоричком листу „Вијести” на основу захтева о слободном приступу информацијама.
Према тим подацима, млађи Ротшилд је 2011. године на захтев тадашњег председника Владе Црне Горе Игора Лукшића уписан у списак црногорских држављана.
Он је члан познате династије немачко-јеврејског порекла која представља једну од најбогатијих породица на планети са имовином чија се минимална вредност процењује на око 350 милијарди долара. Ротшилдови су поставили темеље европског банкарства и финансија крајем 18. века, док је Натаниел председник инвестиционог фонда вредног 22 милијарде долара.
Исте године када је добио држављанство наследник банкарске империје је славио 40. рођендан у луксузној марини канадског милијардера Питера Манка. Рођенданском слављу које је према писању енглеских медија коштало милион фунти, присуствовали су представници светског џет-сета, а међу њима и лидер ДПС-а Мило Ђукановић.
Према подацима МУП-а, премијери Ђукановић и Лукшић поднели су 16 захтева за пријем особа у црногорско држављанство.
Лукшић је осим Ротшилда 2011. године предложио и инжењера Самиха Савириса.
Лукшић је био премијер од децембра 2010. до децембра 2012, па је он вероватно за црногорско држављанство предложио и председника Јеврејске заједнице Црне Горе Јашу Алфандари. Те исте године, на основу предлога премијера, црногорски држављани постали су фудбалери Филип Касалица, Владимир Волков и Шушњар Ђорђе.
Те исте године црногорски држављани постали су Најан Стефане Дабиновић, Микеле Наила Дабиновић и Рукака Косовић.
Дабиновићи су син и кћерка чувеног бродовласника из Боке Боже А. Дабиновића који као наследници, из Монака и Швајцарске воде послове компаније „Дабиновић СА”.
Ђукановић је током свог премијерског мандата 2010. године држављанство дао инжењеру Ранку Вујачићу, те Дахалан Мохаммеду, Дахалан Јалеели и Саву Мисити.
МУП је 2013. године на Ђукановићев предлог држављанство дао и Славену Томовићу.
Највеће интересовање јавности последњих година изазвала је одлука МУП-а, који је тада водио Јусуф Каламперовић, да црногорско држављанство да бившем премијеру Тајланда Таксину Шинаватри који је у својој држави тада био оптужен за корупцију.
Према подацима које је МУП доставио „Вијестима”, Калемперовић је био и предлагач одлуке да се Шинаватри, али и некадашњем амбасадору Слободана Милошевића у Ватикану, Дојчилу Масловарићу, под посебним условима да црногорско држављанство.
Каламперовић је то урадио и за садашњег председника Црногорске партије у Србији Ненада Стевовића.
На предлог Министарства културе, спорта и медија, на чијем је челу био Бранислав Мићуновић, исте године у листу црногорских држављана уписао се и фудбалер Драган Џајић.
Исте године на предлог Министарства културе, спорта и медија држављанство је добио и књижевник Андреја Николаидис, саветник шефа парламента Ранка Кривокапића за културу од 2009. године, као и глумачки пар Милена Дравић и Драган Николић. Од 2009. године црногорски држављанин је и уметница Марина Абрамович.
Годину касније на предлог МУП-а, 2009, држављанство је добила певачица Мерима Његомир, док су 2010. црногорско држављанство под повлашћеним условима добили музичари Владимир Мараш и Жана Маринковић, која је чланица ОО ДПС-а Цетиње.
МУП је ове податке саопштио први пут након четири године.
