Наши моћни „милош“ и „лазар“ од папира – засад

19:43 15.03.2017.

Ново домаће вишенаменско оклопно возило „милош“, српској јавности је у присуству премијера Александра Вучића представљено током минулог викенда у фабрици „Борбени и сложени системи“ у Великој Плани.

Док је светска промоција била на прошломесечном Сајму наоружања и војне опреме у Абу Дабију, где је, према речима саговорника листа Данас, „привукао солидну пажњу потенцијалних иностраних купаца“. То је и разлог што је премијер, који је посетио и Сајам у Абу Дабију, у Плани био резигниран, јер упркос томе што за та возила можемо да имамо 700 до 800 наруџбина из иностранства, не можемо да произведемо ни десетак.

„Милош“ је моћно оружје и оруђе намењено широком дијапазону рада полиције и оружаних снага. Може да се користи за патролне и извиђачке мисије, као командно возило, за превоз и подршку јединица за специјалне операције, противгерилску и противтерористичку борбу, противоклопну борбу, контролу граница и територија. Опремљен је, између осталог, Заставиним противавионским митраљезом 12,7 мм, који има више верзија, и којим је био наоружан и први југословенски тенк М84, у чијој изради је, крајем 80-их, у оквиру пројекта „капела“, учествовала комплетна војна индустрија бивше СФРЈ. Контингент од 200 тенкова био је продат Кувајту, након конкурса на коме су учествовале светске силе у производњи борбених оклопних возила. Наставак производње тог тенка прекинуо је рат и распад бивше Југославије.

Иако из његове изјаве није јасно да ли се потенцијални купци интересују само за возило „милош“, или и за „лазар“ који је, уз хаубицу „нора“, такође представљен на међународној смотри, већина познавалаца прилика у домаћој војној индустрији у начелу се слаже са констатацијом да озбиљнија серијска производња у Србији није могућа. То би био скуп подухват, тврде саговорници листа, јер се најважније компоненте и опрема за уградњу у њих купују у иностранству – мотор, мењач, вешања, редуктор, системи везе и друге кључне позиције за производњу тих возила, домаће фирме више не могу да произведу. Међу уништеним фабрикама су ФАП из Прибоја, крушевачки „14. октобар“ (у којем је почетком 90-их требало да започне производња по документацији за израду југословенског тенка М 84, која је из Славонског Брода пренета у Србију), Електронска индустрија Ниш, београдски ДМБ и многе друге.

Премијер је у Плани отворио и проблем трећег оклопног возила, јер је Влада спремна да у нову линију ФАП-а уложи 15 до 20 милиона евра, али та фабрика би морала да гарантује за ту производњу. Реч је о борбеном војном возилу, чији је прототип ФАП 2026 ПС/АВ, домаћој јавности представљен 22. октобра прошле године, на војној паради у Новом Саду. Возило се ради на платформи ФАП-а, Застава је задужена за склапање оклопне кабине, а трстеничка Прва петолетка за инсталирање чувеног шведског система БОФОРС, односно противавионског топа калибра 40 милиметара, којим могу да се гађају и циљеви на земљи. Возило има погон на шест точкова, покреће га „мерцедесов“ мотор од 250КС и предвиђено је за прве борбене редове. Али, од ФАП-а се овога пута траже гаранције, јер је прошле године било проблема чак и код склапања прототипа.