Pročitaj mi članak
Први дан године по јулијанском календару ускоро на листи државних празника. Фирме сада бирају да ли раде уобичајено 14. јануара, а догодине ће се радити уз празничне дневнице.
Први дан нове године по Јулијанском календару, 14. јануар, ове године празноваће ко жели, а догодине би требало да буде нерадан за све, сазнају ”Новости”.
Председништво Србије спрема иницијативу за измену Закона о државним и другим празницима у Србији, како би се Српска нова година уписала у званични календар државних светковина.
Ове године послодавци сами могу да одлуче да ли ће тог дана празновати или ће њихови запослени радити уобичајено.
– Влада је донела препоруку да се не ради 14. јануара и она није обавезујућа. Претпостављам да ће је поштовати сви државни органи и локалне самоуправе – каже за ”Новости” Зоран Мартиновић, државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике. – Привреда и остали послодавци могу да бирају. Уколико прихвате препоруку Владе,треба да донесу интерни правилник о поштовању овог празника.
Ако одлуче да је овај дан нерадан, послодавци ће морати да обезбеде празничне дневнице за све запослене који су због природе посла принуђени да дежурају. За 110 одсто увећану дневницу добиће и радници у Хитној помоћи, болницама, ватрогасци, полицајци и сви остали који буду на послу док им колеге из фирме празнују. Ако неки колектив одлучи да ради уобичајено, мимо препоруке Владе, сви запослени мораће да дођу на своја радна места без увећане, празничне дневнице.
Послодавци који се не придржавају правила о раду на државне празнике могу да плате казну од 800.000 до милион динара. Инспекторат за рад је од почетка године обавио више од 23.000 контрола, а инспектори су донели око 900 решења због неправилности приликом исплата зарада, међу којима је и непоштовање исплате увећане празничне дневнице.
И са нерадном Српском новом годином, и даље смо по светковинама иза комшијских држава. Код нас се слави шест државних празника током године, Српска нова година била би седми празник, а крсна слава осма на списку нерадних дана у години.
Не радимо за Нову годину, Божић, Сретење, Празник рада, Васкрс и Дан примирја у Првом светском рату.
Рекордер према број нерадних дана је Јапан са укупно 20, следи Аргентина са 19 дана за празновање, па Тајланд, Либан и Малезија са по 16, Словачка и Кипар са 15.
У београдској канцеларији Међународне организације рада објашњавају за ”Новости” да смо према броју нерадних дана око европског просека.
Државне институције и велике компаније, наводе, поштују сва правила о плаћању, док су пропусти најчешћи код малих, приватних предузећа.
(Новости)
