Прочитај ми чланакНабавка и коначни долазак ловаца МиГ-29 из Руске Федерације до сада су тумачени у два правца: чињенично нефилтрираним преношењем изјава политичара из угла класичних медија и ретким стручним коментарима.
На семинару Министарства одбране посвећеном међународној војној сарадњи и безбедносним изазовима у Зрењанину, одговарајући на питања медија, начелник Управе за одбрамбене технологије Министарства одбране генерал-мајор проф. др. Бојан Зрнић направио је пресек процеса доласка МиГ-ова уз разјашњење фаза и до сада потписаних уговора.
За разлику од досадашњих слободнијих тумачења у форми жеља које су формулисане као да су се догодиле, Зрнићев пресек можемо сматрати као до сада најреалнији сценарио:
– Постоје, дакле, три фазе целе приче. Сами авиони су предмет донације и они се не плаћају као такви, у затеченом стању. Да би могли да буду уведени у систем нашег ваздухопловства потребни су неки радови. На прилагођавању у смислу предекспортне припреме. На тим авионима тренутно постоје неки системи који се не могу извести из Руске Федерације. Дакле ти авиони морају да се припреме, на ниво на којем су наша четири МиГ-а 29. То се свега односи на уподобљавање захтевима ИЦAО-а. То је прва фаза и за то је потписан први уговор.
Друга фаза која се дакле већ уговорила је заправо управљање животном циклусом али сада читаве флоте – шест из донације и четири које ми већ имамо. Ова фаза има два основна процеса. Један се зове прелазак на одржавање према стању и продужење животног века тих авиона за још 10 година након истека оригиналног века употребе а други, који је доста финансијски интензиван, је подршка свим тзв. елементима интегралне логистичке подршке, пре свега обезбеђивање резервних делова за експлоатацију свих тих авиона у том периоду 3+10 година.
Зашто је то важно?
Па управо због једног феномена који постоји у овој причи око наоружања. Средства како постају старија она постају скупља за одржавање. На пример мотори. Сада је на пример 50% скупљи ремонт мотора РД-33 него пре 10 година. Биће још скупљи 2020 године на пример. Ми смо сада зато енергично испреговарали и фиксирали смо цене резервних делова за будућност. Тако да сада имамо предвидљиве трошкове одржавања и спречили смо њихову ескалацију.
И на крају, оно што се још није десило, је фаза три. То је фаза нове модернизације која би ту флоту од 10 авиона превела на битно квалитативно нове оперативне способности пре свега за вођење ваздушне борбе на већим растојањима и могућност дејства по копненим циљевима. То је варијанта модернизације која се још дискутује са руском страном и она наравно обухвата набавку нове класе ваздухопловно-убојних средстава, ракета већег домета вазду-ваздух и ваздух-земља.
Носилац посла са руске стране је Рособороноеxпорт који организује потребан број предузећа за уговор број један или прву фазу. Носилац уговора број два је компанија РСК МиГ.
Српско законодавство тражи да постоји посредник са наше стране и Југоимпорт СДПР је посредник закључком Владе Србије. Министарство одбране је потписник уговора са Југоимпортом који има уговоре са поменуте две компаније из Русије. – завршио је Зрнић.
