Прочитај ми чланакНОВИ САД - На данашњи дан 1752. Године рођен је Ђорђе Петровић Карађорђе, вођа Првог српског устанка. Карађорђе је творац нововековне српске државе и родоначелник краљевске породице Карађорђевић. У Аустријско-турском рату (Кочина Крајина) борио се као фрајкор (добровољац) у саставу јединица капетана Коче Анђелковића, на аустријској страни. Као буљубаша (турски чин у рангу команданта батаљона) учествовао је у акцијама против Јањичара.
НОВИ САД – На данашњи дан 1752. Године рођен је Ђорђе Петровић Карађорђе, вођа Првог српског устанка. Карађорђе је творац нововековне српске државе и родоначелник краљевске породице Карађорђевић. У Аустријско-турском рату (Кочина Крајина) борио се као фрајкор (добровољац) у саставу јединица капетана Коче Анђелковића, на аустријској страни. Као буљубаша (турски чин у рангу команданта батаљона) учествовао је у акцијама против Јањичара.
На збору српских првака у Орашцу 14. фебруара 1804. изабран је за „вожда“ у борби против Турака. Истеравши Турке из Београдског пашалука (Смедеревског) после победа на Иванковцу, Мишару и Делиграду и ослобођења Београда, настојао је да издејствује признање Србије, али међународни услови нису били повољни.
Покушавао је да се ослони на Русију и 1807. створена је нека врста српско-руског војног савезништва, што је окончано за Србију крајње неповољним Букурештанским миром 1812. После слома устанка 1813. избегао је у Аустрију, затим у Русију, да би по повратку у Србију 1817. трагично настрадао.
Данас је уторак, 15. новембар, 320. дан 2016. До краја године има 46 дана.
1492 – Шпански морепловац Кристифор Колумбо направио је забелешку о употреби дувана међу америчким Индијанцима, што је први писани документ о тој биљци која је убрзо освојила свет.
1577 – Енглески гусар, адмирал Френсис Дрејк започео је путовање током којег ће опловити свет, поставши након трогодишње пловидбе први Енглез којем је то успело. Током путовања обишао је обале Африке и Америке, изводећи успут повремене пљачкашке нападе на шпанске бродове.
1630 – Умро је немачки астроном, математичар и физичар Јохан Кеплер, који је с три закона о кретању планета коначно утврдио ваљаност хелиоцентричног система и ударио темеље нове астрономије. Израчунао је и површину и запремину геометријских тела која до тада нису проучавана.
1708 – Рођен је енглески државник Вилијам Пит Старији, вођа виговаца, британски премијер од 1756. до 1761. и од 1766. до 1768. чија је агресивна спољна политика преобразила Велику Британију у највећу светску колонијалну силу а Француску готово лишила колонија.
Као шеф дипломатије и министар војни спроводио је политику колонијалне експанзије и покренуо је 1756. Седмогодишњи рат, после којег је Француска 1763. морала да Канаду уступи Великој Британији и да се повуче из Индије.
1738 – Рођен је енглески астроном немачког порекла Фредерик Вилијам Хершел, који је 1781. открио Уран, седму планету Сунчевог система. Био је најпре музичар, потом потпуно посвећен астрономији сам је брусио огледала и конструисао телескопе. После открића Урана постао је члан а доцније и председник Лондонског краљевског друштва. Открио је и два Уранова и два Сатурнова сателита. Проучавање маглина, двојних и многоструких звезда, Млечног пута и Сунчевог система донело му је назив творца звездане (стеларне) астрономије.
1787 – Умро је немачки композитор Кристоф Вилибалд Глук, композитор и диригент на бечком двору царице Марије Терезије. Реформисао је оперу. Утро је пут музичкој драми. Написао је стотинак опера, од којих је сачувано око 40, неколико балета, симфонија, увертира и ода. Дела: опере „Орфеј и Еуридика“, „Алчеста“, „Парис и Хелена“, „Армида“, „Ифигенија на Тауриди“, „Ифигенија на Аулиди“.
1862 – Рођен је немачки писац Герхарт Хауптман, добитник Нобелове награде за књижевност 1912. Његова лирика има идеалистичку ноту, а у драмама преовлађује социјална проблематика најчешће на тему живота малих људи његове родне Шлезије. Написао је низ драма, есеја, афоризама, новела, путописних и аутобиографских књига. Дела: „Ткачи“, „Пред зору“, „Луда у Христу Емануел Квинт“, „Даброво крзно“, „Ифигенија у Делфима“, „Зимска балада“, „Црвени петао“, „Агамемнонова смрт“, „Електра“, „, „Превозник Хеншел“, „Усамљени људи“, „Свечаност мира“, „Колега Крамптон“, „Потопљено звоно“, „А Пипа игра“, „Роза Бернд“, „Пацови“, „Чувар пруге Тил“.
1889 – Абдицирао је цар Педро II, други и последњи бразилски монарх и Бразил је проглашен републиком. Приликом стицања независности 1822. коју је бивша метропола признала тек 1828. један од принчева из португалске краљевске породице Браганца постао је владар Бразила, с титулом цара.
1891 – Рођен је немачки фелдмаршал Ервин Ромел, назван „пустињска лисица“, који је као командант експедиционих снага Немачке у Другом светском рату 1941. и 1942. забележио више победа над савезницима у северној Африци, али је у децембру 1942. поражен у кључној бици код Ел Аламејна. Није успео да спречи савезничко искрцавање у Нормандији у јуну 1944. а после неуспелог атентата на Хитлера у јулу 1944. у који је био умешан, приморан је да изврши самоубиство.
1914 – Рођен је народни херој Петар Драпшин, генерал, добровољац у Шпанском грађанском рату, један од организатора устанка у Херцеговини. Био је командант 12. дивизије, Шестог ударног корпуса и Четврте армије и Прве тенковске армије. Војничке способности је испољио нарочито у ослобађању Истре и Трста. Крајем 1945. гине несрећним случајем.
1916 – Умро је пољски писац Хенрик Сјенкјевич, добитник Нобелове награде за књижевност 1905. који је светску литерарну славу стекао историјским романима. Дела: романи „Qуо вадис“, „Огњем и мачем“, „Потоп“, „Пан Володијовски“, „Без догме“, „Породица Полањецких“, „Кроз пустињу и прашуму“, збирка приповедака „Скице угљеном“.
1920 – Скупштина Друштва народа је одржала прву седницу у Женеви. Друштво је основано после Првог светског рата с циљем обезбеђења мира и међународне сарадње, али је убрзо због супротности међу великим силама изгубило на значају.
1923 – Галопирајућа инфлација у Немачкој је достигла врхунац – четири трилиона марака мењано је за један амерички долар.
1928 – Велики фашистички савет у Италији постао је врховно тело у земљи и преузео је сву власт.
1929 – Умро је српски архитекта Андра Стевановић, члан Српске краљевске академије, професор Велике школе и Београдског универзитета. Пројектовао је више монументалних грађевина, укључујући зграде Управе фондова (данас Народни музеј), Београдске задруге у Карађорђевој, Српске краљевске академије (данас САНУ). Проучавао је стару српску црквену архитектуру и сакупио је значајну грађу за монографије о манастирима Грачаница, Каленић, Дечани.
1935 – Мануел Кесон је постао први председник Филипина.
1942 – У илегалној штампарији у Новом Саду у Другом светском рату штампан је први број „Слободне Војводине“. Лист је касније штампан повремено у Сурдуку, а после слома окупатора почео је да излази као дневни лист у Новом Саду. Почев од 1. јануара 1953. излази под именом „Дневник“.
1942 – Код Гвадалканала у Тихом океану у Другом светском рату је окончана тродневна битка јапанске и америчке флоте и авијације, која је означила преокрет у рату на Пацифику. Јапанци су претрпели мање губитке у бродовима, али је стратешки успех припао Американцима, који су поред бродова уништили готово комплетну јапанску дивизију.
1946 – Уговором потписаним у Лингђатију Холандија је признала Индонезију, али само на територији Јаве, Суматре и Мадуре. Холандија је, супротно уговору, 1947. и 1948. покушала оружјем да поново запоседне Индонезију, али је на конференцији у Хагу 1949. дефинитивно признала независност те земље, која је била њена колонија под именом Холандска Источна Индија.
1954 – Умро је амерички филмски и позоришни глумац Лајонел Баримор, који се као дете прославио глумећи Оливера Твиста, а пред крај живота је као тежак инвалид, седећи у столици, одиграо више изванредних карактерних улога. Филмови: „Гранд хотел“, „Острво Ларго“, „Дама с камелијама“, „Распућин и царица“, ТВ серија „Др Килдер“.
1971 – Делегација Кине је први пут званично заузела место у УН. До тада је Кину представљао Тајван, као националистичка Кина(некомунистичка).
1976 – Умро је српски глумац Миливоје Живановић, првак Југословенског драмског позоришта. Каријеру је почео у путујућем позоришту Удружења глумаца, а залагањем Бранислава Нушића постао је стални члан Српског народног позоришта у Новом Саду.
Касније је прешао у Скопље, а 1932. остварио је дугогодишњи сан
– примљен је у Народно позориште у Београду. Кад је 1947. основано
Југословенско драмско позориште, које је окупило велики део глумачке елите, нашао се у новом ансамблу. За изузетне глумачке креације добио је низ признања, укључујући „Златну медаљу Станиславског“ коју му је доделио Московски художествени театар на чијим је даскама често гостовао.
1976 – Умро је француски филмски и позоришни глумац Жан Габен, једна од најсугестивнијих личности светске кинематографије. Играо је у око 90 филмова, тумачећи махом карактерне улоге, с непоновљивим шармом и уверљивошћу, протканим карактеристичним ненаметљивим хумором. Филмови: „Застава“, „Пепе ле Моко“, „Велика илузија“, „Обала у магли“, „Звер-човек“, „Зора свиће“, „Иза решетака“, „Ноћ је моје царство“, „Не дирај у лову“, „У случају несреће“, „Клошар Архимед“.
1976 – Сиријска армија је преузела пуну контролу над Бејрутом, у покушају да оконча 18-месечни грађански рат у Либану.
1978 – Приликом пада у Шри Ланки исландског путничког авиона „ДЦ-8“, који је из Меке превозио индонежанске муслиманске ходочаснике, погинуло је свих 175 путника и осам чланова посаде.
1983 – „Турска Република Северни Кипар“, коју је признала једино Анкара, прогласила је „независност“.
1988 – Први совјетски ракетоплан „Буран“ полетео је на успешан лет у Космос. Реч је о летелици која је могла успешно да слети назад на Земљу, као и да се поново користи у васионским летовима, насупрот ранијим техничким решењима.
1988 – У Алжиру је палестинска скупштина у избеглиштву прогласила независну палестинску државу на Западној обали и Гази с Јерусалимом као главним градом.
1990 – У првом споразуму од Другог светског рата који се односио на конвенционално наоружање, Варшавски пакт и НАТО су се у принципу договорили да драстично смање количину тог оружја.
1994 – Председник Аустрије Томас Клестил признао је приликом обраћања члановима израелског парламента (Кнесет) да је његова земља пропустила да у прошлости призна улогу коју је имала у нацистичким злочинима.
2002 – Руски генерал Игор Шифрин убијен је у заседи чеченских исламских терориста у Грозном.
2003 – Испред две синагоге у центру Истанбула скоро истовремено су експлодирала два аутомобила пуна експлозива, усмртивши укупно 23 особе. Одговорност је преузео „Исламски фронт бораца Великог Истока“, основан 1985. године с циљем да формира исламску државу у Турској.
2005 – Израелски и палестински званичници постигли су договор који, први пут од израелске окупације 1967. године, даје Палестинцима контролу над граничним прелазом Рафа, између појаса Газе и Египта.
2007 – Циклон „Сидр“ однео је најмање 3000 живота у Бангладешу. „Сидр“ је брзином од 250 километара на час „сравнио са земљом“ стотине хиљада кућа у југозападним деловима те земље, док је неколико милиона људи остало без струје, укључујући и поједине делове Даке, десетомилонске престонице Бангладеша. Циклон је изазвао и талас висине пет метара који је погодио приобална подручја земље, натеравши око 3,2 милиона људи на евакуацију.
2009 – Умро је патријарх српски Павле. Рођен је 1914. у Славонији, теологију је завршио у Београду а постдипломске студије у Атини. Замонашио се 1946. а 1957, постао је архијереј. На челу Српске православне цркве налазио се од 1990. Уживао је велику популарност, највише због наглашене скромности.
2012 – Сиријска Опсерваторија за људска права објавила је да је у тој земљи током 20 месеци, од почетка оружаних сукоба, погинуло више од 39.000 људи, и то 27.410 цивила, 9.800 војника и 1.359 војних дезертера, при чему је наглашено да ове бројке вероватно нису потпуне.
