Прочитај ми чланак
На данашњи дан 1912. године турским нападом почела је Кумановска битка у којој је Прва српска армија под командом регента Александра Карађорђевића за само два дана до ногу потукла турску Вардарску армију Зеки паше, задавши тежак ударац моћном непријатељу у Првом балканском рату.
Турци су у почетку имали више успеха због слабог извиђачког и обавештајног рада српске војске, која није имала тачан увид у бојни распоред непријатеља, па је српска Врховна команда сматрала да је реч о турским претходницама и да ће се главна битка одиграти на Овчем пољу. У тренутку кад су сукоби отпочели Прва армија била је доста удаљена од Друге и Треће армије, а под најжешћи удар потпала је њена Дунавска дивизија првог позива пуковника Милоша Божановића, која је имала и најтеже губитке, али и одлучујућу улогу. Посебно се истакао њен нижи официрски кадар, захваљујући чијој су самоиницијативи нанесени снажни удари у турски распоред, тако да се 24. октобра елитна турска армија у нереду и паници повукла ка Битољу.
Тријумф је силно уздигао морал српске војске и народа и био је подлога каснијих победа у Првом и Другом балканском и у Првом светском рату.
1789. – Рођен је српски новинар и публициста Димитрије Давидовић, отац српског новинарства. Напустио је студије медицине започете у Пешти и Бечу и посветио се новинарству. У Бечу је 1813. покренуо „Новине сербске“ у којима је био главни аутор.
У Кнежевину Србију преселио се 1821. До 1829. био је секретар књаза Милоша Обреновића. Покренуо је прве дневне новине у тадашњој Кнежевини Србији „Новине србске“ 1834. у Крагујевцу. Био је на кратко и министар унутрашњих послова и просвете и дипломата. По узору на француски и белгијски устав израдио је устав за Србију, назван касније „Сретењски“ (необично либералан за тадашње прилике у Европи), усвојен у фебруару 1835.
Под притиском великих сила, Аустрије, Турске и Русије, устав је суспендован. Књаз га је повукао већ у марту 1835. а Давидовић је пао у немилост. Осим новинарства бавио се и публицистиком и превођењем. Сахрањен је у Смедереву где је и умро 1838. Дела: „Историја народа србског“, „Дјејанија к историји србскога народа“, „Описаније Жиче“.
1856 – Рођен је Јаша Томић, српски новинар, политичар и писац. Школовао се у родном Вршцу, Темишвару и Кечкемету. Студирао је у Бечу и Прагу, медицину и књижевност. Политичка борба одвукла га је од завршетка студија. Оснивач је групе тзв. „Вршачких социјалиста“. Био је уредник „Заставе“ и Милетићев наследник у Српској народној слободоумној странци (од 1891. Радикална странка).
Плодан аутор, и његови књижевни радови имали су ангажовану ноту. На Великој народној скупштини у Новом Саду 25.11.1918. одлучно је утицао на присаједињење Војводине (тада Бачка, Банат и Барања) Краљевини Србији. Дела: „Књижевна зрнца“, „Песме“, „Назарени“, „Слике и приповетке“, „Доситеј Обрадовић“, „Лепа књижевност и уметност“.
(НСПМ)
