Прочитај ми чланакНовим мерама проглашеним пре неколико дана у Србији је до понедељка скоро свим угоститељима забрањен рад.
Међутим, има и оних који практично и не раде већ више од годину дана, готово од самог почетка борбе против пандемије коронавируса.
Наиме, забрана масовних окупљања скоро да је потпуно онемогућила рад људи који организују прославе, венчања, конгресе…
300 услуга МУП-а можете платити електронски: Како функционише нов онлајн систем? ВИДЕО
У Србији више од 35.000 будућих брачних парова, али и барем 250.000 чланова најближе родбине не зна да ли ће моћи најлепши тренутак да проведу онако како су замислили или ће то бити у ненормалним, несвечарским условима. Свакако, остаће то дан за памћење. Ако га уопште буде.
Прошле године је, наиме, уместо уобичајених 20.000, одржано само 5.000 венчања током периода када је рад овој бранши био дозвољен.
„Моја венчаница стоји од прошлог лета, а ћерка је хаљиницу купљену за свадбу прерасла“, казала нам је Катарина Гарић, чија је свадба већ три пута одлагана. Она је планирала велику свадбу са пореко 300 званица и сваки пут обавештавала родбину и пријатеље, а сада се нада да ће венчање моћи да прослави средином маја.
„Родбина је махом у иностранству па је њихов долазак у условима пандемије компликован“, каже она, и додаје да су многе припреме узалуд обављане, попут штампања позивница.
„Било је парова којима су по четири пута одлагана венчања. Неки су из маја свадбу пребацили за јул, па за октобар, а сада им свадба заказана за мај долази у питање, већина венчања у мају је већ отказана“, рекла је за Б92.нет Габријела Брујић из Београда, власница фирме која се већ 14 година бави организацијом и декорацијом прослава.
„Зову људи и кажу ’Нама је доста, одустајемо од свадбе’“, каже наша саговорница. Део њих ипак се нада да ће се мере ублажити овог пролећа и свадбе моћи да се организују макар на отвореном.
Брујићева каже да је то велики стрес за младенце, а посао организације свечаности захтева дугорочно планирање, за свадбе и по годину дана у просеку, па у условима где се мере и прописи често мењају не могу да раде.
„Једина сам држала салон отворен, сада нема више излаза“
„Промет у овој грани индустрији је лане пао и до 90 одсто у односу на 2019“, каже она. „Пола свадби је измештено за ову годину, четвртина је отказана, а преостала четвртина је одржана у много мањем обиму, уместо планираних 200 званица, радило се о ручковима за тридесетак људи“, каже Брујићева, и додаје да већина званица из иностранства не може да дође.
Осим младенаца и њихових званица, у невољи су и сви који су професионално укључени у организацију свадби, као што су агенције за организацију свечаности, фотографи, салони венчаница, посластичари, кетеринг куће, цвећари и декоратери, шминкери, музичари и они који изнајмљују лимузине и угоститељску и аудио-видео опрему…
„Буквално не радимо од почетка пандемије. Наруџбине из периода пре пандемије отказане су када је све ово почело“, каже за Б92.нет Слађана Јелић, власница салона венчаница „Ла Перла“.
„У 2021. није ништа боље, чак је и горе. Једина сам у Пирамиди држала салон отворен све време. Сви остали су или затворили салон или је у стању мировања. Зарад није покривала ни основне трошкове пословања па сам се задуживала да одржим посао грађен годинама. Сада немам више излаза, на рубу смо пропасти“, каже Јелићева.
Она каже да је добила помоћ коју су добиле све фирме у Србији, али нема секторске помоћи коју су добили на пример хотелијери, туристичке агенције, превозници и угоститељи, а посао им није само поремећен мерама, већ потпуно заустављен.
Прети гашење читаве бранше
„Наша индустрија пропада, 35.000 фамилија ‘виси’ чекајући да им кажемо да ли ћемо моћи да им одржимо венчање или свадбу. Штета је огромна, а и даље нема секторске помоћи“, каже за Б92.нет Никола Јанковић, члан УО удружења Ивент индустрија Србије.
Преко ове индустрије само на свадбе у Србију годишње дође преко 800.000 страних туриста, од чега се половина задржава у просеку 3-4 дана што је око 1,3 милиона ноћења за хотеле. Такви „свадбени“ туристи оставе у Србији око 120 милиона евра годишње у хотелима, ресторанима, код малих услужних делатности, за сувенире, обиласке, превоз и трансфере, кажу из удружења.
Јанковић указује на то да је нелогично да венчање може да се одржи у ресторану, а не може у професионалној сали за венчање, која има петоструко више квадрата и професионалнију вентилацију од већине ресторана.
„Десиће се да као прошле године да венчања и свадбе прелазе у мање просторе са већом концентрацијом гостију на мање простора, па да Србија од тога нема ниште сем ризика и никакве користи од пореза, фискалног промета, јер се све то изводи на дивље“, упозорава наш саговорник.
Колики је утицај забране рада ове бранше на српску привреду може се видети из података удружења Ивент индустрија Србије, које представља близу 200 фирми и преко 30.000 запослених, као и 20.000 хонорарно сезонски запослених радника.
Према њиховим подацима, укупан промет само од венчања годишње износи око 300 милиона евра јер се на свадбама уз све што их прати потроши и преко 10 милиона пива, 1,7 милиона флаша вина, преко 4.000 тона меса, 1.500 тона кромпира, 3,8 милиона литара газиране воде…
Траже да раде уз поштовање мера
Удружење је пре три месеца предало Привредној комори Србије програм „Ми бринемо“ у којем су сабрали све мере и препоруке заштите и превенције из целог света, од свих релеватних здравствених институција и у којем се предлажу решења како и у пандемијској ситуацији може безбедно да се ради.
„У њему је јасно објашњено да смо мањи ризик од препуних планинских центара, ресторана, кафића и дивљих забава које се дешавају и дешаваће се ако не усвоји наш програм. Удружење се заиста залаже да помири све екстреме и да осигура преживљавање ове битне гране индустрије а да то буде у складу са здравственом ситуацијом“, каже Јанковић.
„На основу програма Ми бринемо, Градски завод за јавно здравље Београда израдио је препоруке за ову нашу делатност. У ивент индустрији сматрамо да је то прави пут, да као професионалци у свом послу, презентујемо лекарима ситуацију са терена на основу које онда они могу да донесу релевантне здравствене мере и препоруке“, додаје он.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 17, 2021
