Прочитај ми чланак
(РТС)
У Нацрту стратегије за борбу против корупције остварен је напредак јер се предвиђају мере против руководилаца институција који не испуне своје задатке, каже Немања Ненадић из „Транспарентности Србија“. У Србији многе ствари и даље зависе од политичке воље чак и када то не би требало, оценио Ненадић.
Програмски директор „Транспарентности Србија“ Немања Ненадић оценио је да у Србији многе ствари и даље зависе од политичке воље чак и када то не би требало, односно чак и када су зацртани задаци записани било у стратешким актима или у законима.
Министарство правде објавило је Нацрт националне стратегије за борбу против корупције, који има за циљ строжу контролу јавних набаки, имовине политичара и странака, транспарентно финансирање медија, да регулише нејасне односе у области образовања, медицине.
Гостујући у Дневнику РТС-а, Ненадић је рекао да је услов који је постојао да би се „Транспарентност Србија“ укључила у израду стратегије њена ефикасна примена, будући да је то била главна мана стратегије из 2005. године.
Сада имамо одређени напредак јер се предвиђају одређене мере против руководилаца институција који не испуне своје задатке зацртане стратегијом, сматра Ненадић.
„Међутим, те мере су такве да се може покренути поступак за њихово разрешење, али не постоји обавеза да се тај поступак покрене, нити обавеза Владе, Скупштине или другог органа да таквог функционера разреши. У зависности од тога колико ће носиоци власти сматрати да је битно то што се догодло, зависиће и да ли ће примена стратегије бити адекватна“, каже Ненадић.
У стратегији не постоје рокови за испуњење циљева и упућује се на акциони план. Израда акционог плана је најважнија, сматра Ненадић и додаје да извршиоци, средства и рокови тек треба да се одреде акционим планом.
„Искуство са претходном стратегијом је да се често деси да нешто што је била добра намера у стратешком акту, кроз акциони план не буде добро разрађена и читава ствар пропадне“, подсећа Ненадић.
Програмски директор „Транспарентности Србија“ каже да је потребно мењати прописе у многим областима, али не због захтева и очекивања из Брисела, већ због нас самих.
„Жалосно би било да било какве промене у области борбе против корупције чинимо претежно зато што се од нас очекује. То је питање превасходно нашег интереса и уколико сами не будемо довољно озбиљни, онда нас препоруке из Брисела које долазе једном годишње неће спасити“, упозорава Ненадић.
Једна од добрих страна стратегије је да се предвиђа обавезно преиспитивање ефеката прописа са становишта борбе против корупције, што би требало да помогне да се прописи доносе на конзистентан начин, сматра Ненадић.
Неке од одредби о финансирању ће се, такође мењати јер је постало јасно да постоје неке рупе у самом законом. Агенција за борбу против корупције би требало да добије нова овлашћења.
„Изменом закона се предвиђају и нова волашћења агенције за борбу против корупције у вези са провером имовине јавних функционера и оно што је посебно важно је осветљавање процеса доношења закона и других одлука, јавне расправе, учешће и предлози да заиста буду размотрени и уређивање лобирања“, каже Ненадић.
