Матуранти средњих школа у Србији највећу нетрпељивост осећају према Албанцима, Ромима и Хрватима, а најбоље прихватају Русе, Македонце и Црногорце.
Углавном немају ништа против да особа друге националности буде њихов комшија, пријатељ или друг из разреда, али великом броју матураната није драго да им то буде наставник, професор или водећи политичар.
Највећи отпор код младих се јавља при помисли склапања брака са особом друге националности. Нетрпељивост је најмање изражена код матураната у Војводини, док је најјача у региону Београда, показује истраживање Бојане Субашић и Богдане Опачић из Завода за проучавање културног развитка, у коме је учествовало 1.733 ученика четвртог разреда средњих школа из 25 градова у Србији.
Идоли матурантима на првом месту су естрадне личности (домаћи и страни певачи, страни глумци и манекенке) и спортисти, а млади све чешће као узоре виде чланове своје породице, пријатеље или професоре, из чега се може закључити да „бити популаран и моћан“ више нису најцењеније особине, речено је на јучерашњем представљању истраживања.
Анкета показује да поред особа из приватног живота, млади највише цене музичаре Бору Ђорђевића, Марчела и певачицу Јелену Карлеушу. Матуранти са традиционалистичким ставовима као своје идоле чешће наводе политичаре, историјске личности и војсковође – Ивицу Дачића, Милорада Улемека Легију, Гадафија, Путина, Тита, Драгољуба Михаиловића, али и Теслу.
С друге стране, средњошколци са нетрадиционалним или благим традиционалистичким ставовима цене уметнике као што су Хемингвеј, Милорад Павић, Гоген, Агата Кристи, док од политичара и историјских личности поштују Тита, Наполеона, Гадафија, Гандија и Зорана Ђинђића.
Слободно време средњошколци највише проводе у дружењу, изласцима, гледању телевизије и на интернету, а најређе посећују установе културе. Ван школских активности, матуранти најчешће прочитају до три књиге годишње. Више од осам књига годишње прочита тек сваки десети матурант традиционалнистичких уверења, док је тај проценат три пута већи код нетрадиционално оријентисаних матураната.
Ученици средњих школа у Србији посећују годишње до три културна догађаја, углавном концерте народне и поп-рок музике и библиотеке. Само 28 одсто матураната се бави неком врстом уметности (највише музиком и сликарством), док 72 одсто не учествује у културној продукцији.