Прочитај ми чланакПавле Трифуновић, тренер кошаркаша Борца из Земуна, спречио трагедију у београдском насељу Жарково. Када је возачу аутобуса на узбрдици позлило, присебно реаговао
ПАВЛЕ Трифуновић (23), тренер Кошаркашког клуба Борац из Земуна, јунак је драме која се у недељу ујутро догодила у Београду на врло прометној раскрсници у насељу Жарково. Он је зауставио аутобус у коме су била 53 кошаркаша и особље клуба из Земуна у тренутку када је возач Зоран Боровић (56) преминуо за воланом, а возило, на успону, у Улици Ендија Ворхола, почело да се креће уназад. Трагедију је, по речима сведока, спречила само изузетна присебност овог младића из Горњег Милановца, апсолвента Факултета за спорт и физичко васпитање у Београду.
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
На летње припреме на Дивчибаре, кошаркаши, тренери и лекар КК Борац, кренули су у недељу у 8.30 испред Спортског центра „Пинки“ у Земуну, аутобусом београдске агенције „Монтесол“ којим је управљао несрећни Боровић. Све је текло по плану и, по речима Павла Трифуновића, ништа није указивало да ће се само пола сата касније догодити права драма.
– Укрцали смо се и кренули на време, а нас путнике и возача „одвајала“ је завесица у аутобусу – прича Трифуновић. – Помоћни тренер, клупски лекар и ја били смо са кошаркашима, уписивали неке податке и документацију и шалили се. Кад смо дошли до успона на раскрсници улица Ендија Ворхола и Водоводске, рекао сам им да идем да се јавим возачу, да упознам човека који ће нас возити до Дивчибара. Померио сам завесу, сео на седиште сувозача и рекао: „Добар дан, ал’ је данас врућина.“ Чуо сам само тешки уздах и возачево „ухххххх“. Утом сам се окренуо према њему, видео да је пустио волан, да не може да дође до даха и да му цело тело трза. Почео сам да га дозивам, али он се тешко борио за дах.
Даље се све, како наш саговорник каже, дешавало муњевито. Одмах му је било јасно да се возач бори за живот, а аутобус је полако, низ низбрдицу кренуо уназад.
– Схватио сам да морам најпре зауставити аутобус, јер је у колони иза нас било возила – прича Трифуновић. – Руком сам преко возачевих ногу притиснуо папучицу кочнице и почео да вичем: „Где је ручна, где је ручна?“ Није ми одговарао. А, ни кошаркаши и колеге нису ме чули од жамора и музике. Наставио сам да вичем и дозивам помоћног тренера Перу и секретара клуба Слободана Срезоског. Кад су притрчали возач је био потпуно блед, мислим да је већ био преминуо.
Аутобус се налазио на раскрсници улица Ендија Ворхола и Водоводске
Да се у аутобусу нешто дешава, убрзо су схватили и пролазници. Један од њих, по речима нашег саговорника, чуо га је када је, по ко зна који пут викнуо: „Где је ручна?“
– Тај пролазник, споља је отворио врата аутобуса, утрчао и повукао ручну кочницу која је била са возачеве леве стране, до врата – говори Трифуновић. – На трен смо одахнули, јер смо зауставили аутобус, а онда смо возача изнели напоље. Пошто сам био члан екипе Црвеног крста, пола минута сам му масирао срце, давао му вештачко дисање… Нажалост, без успеха. Брзо је стигла и хитна помоћ. Лекари су 15-20 минута покушавали да га реанимирају. Није помогло…
ЦЕЛА ПОРОДИЦА ДОБИЛА ПОЛИЦИЈСКУ ЗАШТИТУ: Прете да ће му "просути црева" због беба https://t.co/CiFjRnNeks
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 21, 2018
САУЧЕШЋЕ ВОЗАЧЕВОЈ ПОРОДИЦИ
МИ смо, нажалост, морали да наставимо пут за Дивчибаре – каже Слободан Срезоски, генерални секретар КК Борац из Земуна. – Надлежнима у агенцији „Монтесол“, одмах смо јавили шта се догодило. Они су нам после два сата послали други аутобус који нас је превезао на Дивчибаре. Свима нам је много жао због смрти возача. И, заиста, искрено саучествујемо у болу породице Боровић.
ВОЗАЧ ГСП
КОШАРКАШЕ смо одмах извели из аутобуса и удаљили их до парка оближње банке – каже Трифуновић. – Они нису видели шта се догађало са возачем нити када су лекари покушали да га реанимирају. Секретар клуба је зауставио једно возило ГСП чији возач је пристао да препаркира аутобус како не би настала гужва у саобраћају, будући да је раскрсница прометна, јер је Ендија Ворхола, практично, почетак Ибарске магистрале.
