(ИН4С)
Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори у сарадњи са Амбасадом Републике Србије синоћ је у Књижари Матице српске поводом обиљежавања годишњице егзодуса српског и неалбанског становништва са Косова и Метохије, у оквиру програма Мартовски програм – Злочин без казне, организовала пројекцију документарног филма Злочин без казне.

Уводну ријеч имао је пјесник Бећир Вуковић који је казао да ниједна балканска трагедија није равна косовској.

„Ни у подсвијести, ни у свијести Балкана, ни прије ни послије Христоса, ниједна балканска трагедија није равна косовској. У тој трагедији, нико није раван Лазару и Милошу и Његошу, и генијалном народном пјенику. Косово је и мит, и историја, и олтар, и поезија. Срби са Косова су историјски небески народ“, рекао је Вуковић.

Вуковић је истакао да се овог марта навршава девет година од најстрашнијег погрома Срба и српских светиња на Космету, додавши да се у јуну навршава 624 године од почетка косовске драме.

Он је оцијенио да је злочин на Косову и Метохији почињен у дослуху са тзв. европском и америчком демократијом, као и да га не чуди што западне земље нису то осудиле, јер ни актуелна црногорска власт није то урадила, а тражи изјашњавање о Сребреници.

„Злочин на Косову и Метохији ради се апсолутно у дослуху са тзв. европском и америчком демократијом, који за циљ имају само једно – дефинитивно отимање Косова. Пред очима 20.000 Нато војника Шиптари су дивљали и дивљају и спаљују цркве, руше гробља, туле огњишта, убијају Србе и српску дјецу. Још нијесмо чули да је то неко осудио са западне стране.

Али што би и чули од њих кад не чујемо ни од несрећне, ововремене црногорске власти, која је тај злочин признала као легалан. Црногорски предсједник тражи да се још изјашњавамо о Сребреници, апи кад би га питали да промуца нешто о косовској трагедији, рекао би да је то унутрашње питање Србије, и Косова, и да је то међународно питање. Тако би промуцао тај лицемјер. Али, филм који ћемо ноћас видјети, само једним малим дјелићем, само једном сликом подсјетиће нас шта то признаје и аминује овдашња власт у Црној Гори, подсјетиће нас зарад чега Хашки такозвани суд, ослобађа икакве кривице Шиптарске злице, и убице“, закључио је Вуковић.

Запад попут новог Рајха

Након Вуковића окупљенима се обратио Миленко Јовановић, предсједник Савеза удружења расељених са Косoва и Метохије у Црној Гори. 

Он је истакао да је датум Погрома у Црној Гори прећутан од стране оних који су на неки начин били поприлично и саучесници у том и другим злочинима, одиграним прије и током марта 2004.године, додавши да је свијетли изузетак  Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, која је у у сарадњи са амбасадом Србије обиљежила помен жртвама насиља, као и још неколико српских удружења у Црној Гори.

„Прећутали су овај датум у Црној Гори заправо они који су на неки начин били поприлично и саучесници у том и другим злочинима, одиграним прије и током марта 2004.године.  Чуђењу нема мјеста, али не можемо да се не упитамо да ли би тако било да жртве погрома нису били Срби“, истакао је Јовановић.

Он сматра је да је циљ рушилачких немира и лова на Србе марта 2004. године, није донио ништа ново што нисмо гледали вјековима на мученом Космету.

„Умјесто да промијени своју болесну и злочиначку политику према Србији и српским интересима, Запад, оличен у јуришним представницима новог Рајха, укида дотадашњу политику „стандарди прије статуса“ и за своје даље дјеловање у односу на Космет, односно у односу на Србију, покреће отворену сецесију јужне српске покрајине. Тако су албански рушитељи, скрнавитељи и убице добили награду у промоцији лажне независности под патронатром прије свих  САД-а и Њемачке“, рекао је Јовановић.

Погром могао бити спријечен

Јовановић је нагласио да се данас зна да је погром могао бити спријечен, јер је обзнањено да су све обавјештајне структуре запада на Космету имале податке о припреми напада на Србе и њихову имовину. Такође, додао је, данас имамо доказе да је напад оркестриран и вођен из истог центра и да нема говора о неком спонтаном окупљању, како гласи и данас званична верзија.

На Косову и Метохији се поново бије битка судбоносна, сматра Јовановић, не за генерацију која је води, већ за сва покољења Србије и Црне Горе до краја свијета.

„ 17 март 2004. године је била само фаза „борбе непрестане“, која није почела јуче, нити ће се завршити данас. Сложићемо се да нисмо дорасли испиту пред којим смо се нашли. Не може се од небрата стварати брат, нити се може промијенити ген и дух који је стварао и створио Црну Гору упркос свему, па чак и упркос гравитацији“, рекао је Јовановић.

Нечасна улога Црне Горе

Он је истакао да Црна Гора није настала у добру, већ у љутој невољи, борби и глади.

„Она је рођена у косовској трагедији постнемањићких генерација, ставивши на народну капу коротни печат у славу жртве косовских јунака“, навео је Јовановић.

Јовановић је подсјетио окупљене да су наши преци у свим генерацијама, вођени косовском идејом непокорности, стварали Црну Гору и да су за добробит потомства жртвовали животе по обронцима Ловћена, Бјеласице, Дурмитора, Проклетија, непрестано стојећи у ешалону око честитога кнеза,  са античком лакоћом давали животе, свјесни да то чине „за далеко неко покољење“.

„Тако су Црногорци куповали мјесто на небу, презирали смрт, смијали се у лице глади и невољи и стекли прво мјесто у цијелом роду. Као што је Лазар принио главу џелату мирноћом Христа, наши су преци у Црној Гори, приносили своје на олтар нације и православља, јасно знајући куда иду.

Несвикли да робујемо, нити да поробљавамо, наше су битке увијек биле најфинија демонстрација човјечанске етике, у којој смо знали да будемо и људи и јунаци, да одбранимо себе од другога, али и другога од себе и тиме наставимо Лазарев завјет, надоградимо га у највеличанственији кодекс који памти историја“, рекао је Јовановић.

Он је оцијенио да је таква Црна Гора данас устукла пред неком другом, а да су неки други људи који себе називају Црногорцима – сушта  супротност ономе чему  смо сви некада са поносом припадали.

„Бити Црногорац, а пљувати на Дечане, кидисати на Румију, секташити на врху Ловћена, ту нешто није у реду. Прије сто година, Црна Гора се спустила из брда у питому Метохију, вративши се своме древном дому. Данас се Косово и Азија на најочигледнији начин усељавају у Црну Гору, коначно чинећи од ње свој Карадаг“, упозорио је Јовановић.

Јовановић је истакао да је данас у Црној Гори тешко говорити о косовском крсту и његовом голготном вијенцу.

„На образу свих Црногораца, данас стоји неперива мрља признања лажне државе створене на порушеним гробљима и костима понајбољих синова овог народа. Признањем лажног државног оквира на својој источној граници, Црна Гора је остала и без своје границе и без своје Метохије и без… себе саме. Она се сврстала у ред оних које ових дана гледамо на снимцима како дивљају и кидају часни крст православних храмова“, закључио је Јовановић.

Након бесједе Јовановића приказан је документарни филм Злочин без казне, документовано свједочанство о мартовском погрому на Косову и Метохији из 2004. године.

Филм можете погледати на овом линку.

 

Ознаке: Бећир Вуковић, ИН4С, Космет, Косово и Метохија, Матица српска, Миленко Јовановић, прогон, Срби, Црна Гора